Повољни климатски услови односно велики број сунчаних дана само су дио онога што описује Херцеговину зато у овој регији соларне електране ничу као печурке послије кише. Тренутна бројка ових постројења на југу је око 245.
Из Електропривреде кажу да интересовање и даље расте. Кочница може бити дистрибутивна мрежа.
- Све зависи од капацитета на прикључак за дистрибутивну мрежу. Тренутно је велика попуњеност на самој дистрибутивној мрежи до максимума прихватљивости самог система. Највећи број електрана имамо на територији општине Билећа, Невесиња и територији града Требиња. Свакодневно имамо писма намјене и захтјеве за изградњу и проширење тих капацитета - каже Бојан Шапурић, директор Дирекције за послове оператора система подстицаја у ЕРС-у.
И компаније које се баве изградњњом соларних електрана кажу да им је херцеговачки крш најчешћа станица.
- Неки од наших најважнијих пројеката су лоцирани у Херцеговини посебно на подручју Невесиња ,али и у другим општинама и градовима тако да Херцеговина јесте у смислу природних предиспозиција једно изузетно подручје за ову област - сматра Мирела Зрнић, сарадних у служби маркетинга компаније ЕТМАКС.
Разлог соларне експанзије свакако је зарада.
- Исплативост те електране је велика, отприлике око седам година је исплативост те електране, а њен животни вијек је 25 година - додаје Шапурић.
Шапурић подсјећа и на пројекат Електропривреде Српске којим је планирана градња електрана на крововима кућа. План је да на подручју Републике буде око 50.000 електрана укупне снаге око 300 мегавата. Струја из обновљивих извора биће и једна од водећих тема Самита енергетике који ће се у Требињу одржати од 20. до 22. марта.
