Према тврдњама добро обавијештеног извора, еколошко удружење „ЕКО пут“ финансирано д‌јелимично од Љубише Петровића, градоначелника Бијељине, као и невладиних организација из Албаније и Норвешке циљано руши све рударске пројекте у Републици Српској.

Извор наводи да је овај пројекат тренутно савршен алат како би Љубиша Петровић вршио политички обрачун са другом фракцијом СДС-а која је на власти у општини Лопаре, а с којом је у сукобу.

„Петровић покушава сада да овај пројекат користи као обрачун са СДС-ом у Лопарама. ‘ЕКО пут’ је такозвана еколошка организација која је лоцирана у Бијељини и између осталог под патронатом је Љубише Петровића. Они примјењујући тобоже заштиту људских права желе да оспоре овај пројекат ширећи страх и панику међу људима како ће рудник загадити цијелу државу и регион. Петровић помоћу албанских и норвешких невладиних организација и локалних еколога жели да сруши рударство у Српској“, тврди добро обавијештен извор, наводећи да се ово удружење игра са емоцијама људи ширећи панику.

Битно је напоменути да је Норвешка земља која има дугу историју истраживања минерала, рударства и производње метала. Поред Шведске, Норвешка је један од водећих произвођача жељезне руде у Европи. Ова земља има огромне резерве нафте, никла, природног гаса, жељезне руде, угља и производње титанијума које чине 6% укупне свјетске производње метала, па самим тим не чуди информација да управо и Норвешка стоји иза удружења ‘ЕКО пут’.

„Сценарио у ком се у овој размјери толико популаризује тематика екологије, штетности отварања рудника, истраживачког рада попут геологије, сасвим сигурно има вјешту режију и сценарио. Као што то иначе бива на нашим просторима ништа од наведеног се не ради из пуког увјерења, става, истинске бриге за општи бољитак. Ко то финансира? Питају ли се грађани зашто неко жели да спријечи економски процват Лопара и Републике Српске? Развијене државе се итекако хвале својим природним богаствима и степеном развоја. Најсвјежији примјер из медија су Њемачка и Аустрија које у срцу насеља, планина и туристичких мјеста отварају руднике и прераде и то литијума“, наводи извор.

Контактирали смо Владимира Рудића, директора компаније АРЦОРЕ, подружнице швајцарског акционарског друштва АРЦОРЕ АГ које је вршило истраживање у Лопарама како бисмо провјерили да ли су истраживање, као и планирана експлоатација штетни по животну средину.

Рудић је истакао да је све спроведено уз стриктно поштовање закона и у складу са највишим геолошким и еколошким стандардима који важе за ову врсту истраживања како на локалном, тако и међународном нивоу. Истраживањем је утврђено да су на овом локалитету пронађене велике залихе литијум-карбоната, магнезијума, калијума и бора.

„Примјењујући посљедње стандарде у преради руде, можемо констатовати да је овај пројекат отворио нове перспективе развоја овог дијела БиХ са акцентом на базичне индустрије које су кроз историју, а нарочито данас, биле генератор развоја и опстанка људи на овим просторима. Истраживања смо вршили у складу са законом“, рекао је Рудић, демантујући тврдње еколошког удружења „ЕКО пут“ које наводи да рударење оставља негативне посљедице по околину.

Рудић каже да је сваки корак био посљедица претходно добијених дозвола, те да је све урађено у складу са еколошким стандардима.

„Водили смо рачуна о превенцији било каквих потенцијалних могућности загађења воде, ваздуха, земљишта, тако да грађани немају разлога за бригу. Истраживање је вршено по највишим свјетским стандардима, а и будућа експлоатација ће бити тако вршена“, наглашава Рудић.

Када је у питању пројекат у Лопарама не треба занемарити економски ефекти, а Рудић још једном напомиње да швајцарски АРЦОРЕ има за циљ да сировине ископава на еколошки и друштвено одговоран начин, те додаје да су за радове на овом пројекту задужене водеће свјетске компаније, укључујући и ЦСА Глобал, која је дио ЕРМ групе, највеће свјетске консултантске фирме која се фокусира искључиво на техничку и одрживу изводљивост пројеката ове врсте.

„Не постоји већи степен индустријског развоја једне регије од рударства и пратећих д‌јелатности. Бенефити које ће донијети рудник су огромни. Очекујемо да ћемо имати 1.000 директно запослених у процесу прераде, а од 3.000 до 5.000 индиректно запослених. По основу накнаде за кориштење минералног ресурса (концесионе накнаде) то ће бити 20-40 милиона годишње. Једнократна концесиона накнада коју очекујемо је 2.80 милиона евра“, појашњава Рудић и додаје да им је у овом послу потребно локално становништво, којем желе дати трајну перспективу у њиховој матичној регији.

Рудић напомиње да ће овај рудник на мапи инвестиционих дестинација Републику Српску позиционирати као изузетно повољно подручје за страна директна улагања.

Томе у прилог иде и чињеница да је швајцарско акционарско друштво ARCORE AG закључило стратешко партнерство с компанијом “Rock Tech Lithium”, коју планира снабдијевати сировинама и која већ има потписане уговоре с гигантом у ауто-индустрији – “Мерцедес-Бенз групом АГ”. Циљ њихове сарадње са “Rock Tech Lithiumom” је да ту компанију поуздано и дугорочно снабдијевају литијумом из Лопара.

ARCORE AG очекује да ће започети производњу литијума у Лопарама крајем 2026. године, након што су, како подсјећају, потврђена обимна налазишта сировина. Пројекат Лопаре, поручују из компаније ARCORE AG, има потенцијал да постане један од највећих рудника те врсте у Европи.

(Бањалука.нет)

Пратите нас и путем Вибера