Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић сматра да правосуђе на нивоу БиХ не жели да се бави српским жртавама рата јер је очито да су презаузети процесуирањем Срба у предметима ратних злочина и политичких прогона највиших званичника Републике Српске.
- Тужилаштво БиХ не предузима било какве кораке да се уради било шта, што би довело до подизања оптужнице у БиХ или у Хрватској за почињене ратне злочине над Србима у Мркоњић Граду - рекао је Срни Нуждић након што је потврђено да је овај предмет и послије 28 година пред правосуђем БиХ још у фази истраге.
Он је навео да Хрватска не жели да процесуира лица која су починила ове злочине, али да то не смије да буде препрека да Тужилаштво БиХ ради да овај предмет барем дође у фазу да се подигне оптужница и да се јавно проговори о именима одговорних за злочине у Мркоњић Граду.
Нуждић је истакао да је МУП Републике Српске 1996. године поднио кривичну пријаву, док је још 2006. године поднесен извјештај Тужилаштву БиХ о почињеном кривичном дјелу.
Он је напоменуо да је у масовној гробници у Мркоњић Граду пронађено 181 тијело, од који 81 цивил, а многи од њих убијени на најсвирепији начин.
Пред правосуђем БиХ је и послије 28 година у фази истраге предмет који се односи на масовну гробницу у Мркоњић Граду из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског борца и цивила, који су убијени у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО-а 1995. године.
Овај предмет је у раду у Одјељењу за ратне злочине Тужилаштва БиХ, речено је Срни из Тужилаштва БиХ.
Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а, у септембру и октобру 1995. године извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина и убиле 2.014 српских војника и цивила, са вјековних огњишта протјерале 120.000 Срба, те опљачкале покретну имовину, а непокретну уништиле и онеспособиле.
Међу 2.014 убијених, њих 753 били су цивили, од којих 14 дјеце и 240 жена.
Хрватске и муслиманске снаге заузеле су тада Рипач, Петровац, Дрвар, Грахово, Гламоч, Кључ, Сански Мост, Мркоњић Град, Шипово, Србобран, Јајце, Купрес и Крупу на Уни и за собом оставиле пустош и масовне гробнице.
Само на подручју општине Мркоњић Град уништено је 1.608 кућа и 700 станова, а ратна штета процијењена је на 680 милиона КМ.
Након што је Република Српска поново преузела подручје општине Мркоњић Град, у православном гробљу пронађена је највећа масовна гробница са 181 тијелом звјерски убијених Срба.
Међу њима је био 81 цивил, од којих 10 жена, 97 бораца Војске Републике Српске и три припадника Министарства унутрашњих послова, а у мањим гробницама на подручју ове општине пронађено је још 176 тијела.
Отварање масовне гробнице и ексхумација почели су 1. априла 1996. године.
