Русија је добила вођу каквог је требала у тешким временима, вођу који је спријечио распад земље и додатно је ојачао.
А управо са таквим предсједником на челу и Српска може да очекује наставак дипломатске, политичке и економске подршке, каже министар Жељко Будимир.
То се и лично увјерио током посљедње посјете предсједника Додика Русији, а такви односи су изграђени и захваљујући личном пријатељству двојице лидера.
"Ти односи се стабилно настављају, ово је само потврда да ће република Српска имати још поузданијег партнера. Предсједник Путин је добио подршку 87%, то вам је показатељ апсолутне, плебисцитарне подршке народа", рекао је Жељко Будимир, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске.
Све су јачи притисци и на Републику Српску. Од санкција до отворених пријетњи западних амбасадора, на сцени су покушаји рушења било каквих договора домаћих политичара, како би се за све оптужила Рпеублика Српска.
Русија је и прије тога јасно и недвосмислено подржавала дејтонску БиХ, и у њој Републику Српску, каже Бојан Шолаја из Центра за међународне студије. Зато је добро што у Кремљу поново имамо доказаног пријатеља.
"То ће свакако да буде један додатни замајац у наредном периоду, с обзиром на то да је овај мандат на самом почеку, а са наше стране није на крају. Отвориће се простор за једну стабилнију и комуникацију и сарадњу", рекао је Бојан Шолаја из Центра за међународне и безбједосне студије Бањалука.
Није безначајна и наша подршка Москви. Само захваљујући Републици Српској, ни БиХ није Русима увела санкције. Све то би требало преточити и у додатне економске пројекте сматра Данијел Симић.
"Мислим да би убрзано требало почети размишљати о томе шта би ми могли да добијемо од Русије, заузврат за ту подршку коју пружамо Русији, она је симболична, али у условима када ви можете рећи, не није цијела Европа против нас, има један народ", рекао је Данијел Симић, оснивач портала Фронтал.рс.
Ипак, постоје и потези Русије који немају цијену, као што је на примјер вето у Савјету безбједности на британску резолуцију о Сребреници. Посљедице једног таквог документа биле би несагледиве, а доказ томе су и посљедње најаве бошњачке компоненте бх. дипломатије да се о том питању поново расправља и на Генералној скупштини УН-а.
