Влада је обавезала Фонд да у што краћем могућем року пусти у рад ИЗИС, поштујући све потребне мјере безбједности, док је здравственим установама које раде на апликацијама ИЗИС-а или користе ИЗИС сервисе наложено да стриктно слиједе инструкције и препоруке Фонда здравственог осигурања у овом периоду.

Такође, Фонд здравственог осигурања Републике Српске, Агенција за информационо-комуникационе технологије, Министарство унутрашњих послова и Министарство здравља и социјалне заштите задужени су за координацију процеса пружања одговора на рачунарско-безбједносни инцидент и осталих активности у складу с прописима којима се уређује област информационе безбједности у Републици Српској, кроз рад стручног тима.

Влада Републике Српске препоручује и свим институцијама и установама са којима ИЗИС има успостављену размјену података да изврше детаљну анализу евентуалне компромитације информационо-комуникационе инфраструктуре, система, мреже и података. Такође, Влада је задужила Агенцију за информационо-комуникационе технологије да припреми инструкцију о примјени мјера заштите информационих система у јавним здравственим установама, као и поступку процјене ризика екстернализованих сервиса.

Подсјећамо, Интегрисани здравствени информациони систем је 31.12.2023. године био изложен високософистицираном хакерском нападу, због чега је Фонд здравственог осигурања Републике Српске, због безбједносних разлога, био принуђен да га учини недоступним екстерним корисницима. Захваљујући правовременој и адекватној реакцији, база података ИЗИС-а је сачувана и спријечене су веће посљедице. С обзиром на то да је ИЗИС имплементиран у све нивое здравствене заштите, предложена је динамика функционалног пуштања у рад по институцијама здравственог система, те Фонд заједно са одржаваоцима система ради на постепеном „подизању“ дијелова система, како би осигурали да систем на безбједан начин буде враћен у употребу.

Влада је усвојила Информацију о Смјерницама за израду политике информационе безбједности и Смјерницама за усклађено дјеловање органа управе у случају рачунарско-безбједносног инцидента Републике Српске.

Задужују се републички органи, органи јединица локалне самоуправе, правна лица која врше јавна овлашћења, као и друга правна и физичка лица која приступају или поступају са подацима у електронском облику републичких органа, органа јединица локалне самоуправе и правних лица која врше јавна овлашћења да усвоје или ажурирају постојеће политике информационе безбједности у складу с Смјерницама за израду политике информационе безбједности Агенције за информационо-комуникационе технологије Републике Српске.

Такође, задужују се да примјењују Смјернице за усклађено дјеловање органа управе у случају настанка рачунарско-безбједносног инцидента Агенције за информационо-комуникационе технологије Републике Српске.

Влада је задужила Агенцију за информационо-комуникационе технологије Републике Српске да редовно ажурира Смјернице за израду политике информационе безбједности и Смјернице за усклађено дјеловање органа управе у случају настанка рачунарско-безбједносног инцидента у складу с међународним стандардима и праксама, као и текућим околностима и о томе обавјештавају и едукују обвезнике примјене Закона о информационој безбједности Републике Српске.

Влада Српске је усвојила Одлуку о утврђивању основице за утврђивање висине права и висине цензуса прописаних Законом о дјечјој заштити за 2024. годину.

Наиме, Закон о измјенама и допунама Закона о дјечјој заштити ступио је на снагу 1. јануара 2024. године, чиме је настала и обавеза да Влада Републике Српске својом одлуком утврди основице за утврђивање висине права и висине цензуса из дјечије заштите, да би корисници несметано остварили своја права и у 2024. години.

Одлуком је утврђена основица за одређивање висине права на матерински додатак у проценту од 58 одсто од најниже плате у Републици Српској у 2023. години и за 2024. годину износи 406 КМ. Истом одлуком, основица за утврђивање висине права на додатак на дјецу и висине права на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу утврђују се у проценту од 93 одсто од најниже плате у Републици у 2023. години и за 2024. годину износе 651 КМ. Такође, основица за утврђивање висине цензуса утврђује се у проценту од 100 одсто oд најниже плате у Републици у 2023. години и за 2024. годину износи 700 КМ. Подсјећамо, Законом о измјенама и допунама Закона о дјечјој заштити предвиђена је новина по којој се и износ материнског додатка у Републици Српској сада утврђује у износу од 100 одсто од основице утврђене Одлуком Владе, односно усклађује са промјенама најниже плате у Републици у претходној години, док је раније овај износ био одређен законом, у фиксном износу.

Влада је донијела Рјешење о прихватању Финансијског плана и Прилога 2, 3, 6, 8, 9, 10 и 17, којим се детаљније дефинишу поједине одредбе Уговора о концесији за ауто-пут Бања Лука – Приједор – Нови Град (прва фаза: Бања Лука – Приједор).

У складу са неопходним одредбама и редовним процедурама за наставак реализације пројекта, усаглашени су прилози број: 2 – Прилазни путеви, 3 – Чишћење локације, 6 – Спецификација резултата, 8 – Опрема извођача радова, 9 – Фиксна опрема за управљање, 10 – Уговор са независним инжењером и 17 – Долазни путеви.

Уговором о концесији за изградњу ауто-пута Бања Лука – Приједор – Нови Град (прва фаза: Бања Лука – Приједор) који је закључен 13. децембра 2018. године између Владе Републике Српске као концедента и кинеске компаније „SDHS-CSI BH„ д.о.о. Бањалука као концесионара, дефинисана је обавеза усаглашавања и потврђивања прилога (укупно 32), од стране обjе уговорне стране, а који чине саставни дио Уговора.

У оквиру основног Уговора претходно су усаглашени прилози 5, 7, 14, 18, 19 и 22, а током 2021. године усаглашени су прилози 4, 11, 12, 13, 20, 27, 28, 29, 30, 31 и 32.

Усаглашавање и потписивање преосталих прилога из Уговора о концесији се очекује у што скоријем периоду, а активности око наведеног су тренутно у току.

Влада Републике Српске дала је сагласност Жељезницама Републике Српске А.Д. Добој за повећање тарифе за превоз путника на пругама Републике Српске за 20 одсто, у складу са захтјевом Жељезница Републике Српске Министарству саобраћаја и веза за повећање цијена превоза путника у унутрашњем саобраћају.

Имајући у виду да је постојећа путничка тарифа из 2018. године, а да је повећање цијена материјала, енергије, роба и услуга проузроковало повећање цијена услуга у свим видовима саобраћаја, неопходно је да се изврши усклађивање важеће путничке тарифе са цијенама у окружењу и на глобалном нивоу.

Жељезнице Републике Српске доставиле су анализу путничког саобраћаја са табелама у којим је извршено поређење цијена превоза жељезничког у односу на друмски саобраћај, и из којих је видљиво да су цијене у друмском саобраћају на неким релацијама и до 50% веће у корист друмског саобраћаја, чак и уколико се цијене у жељезничком саобраћају коригују за 20%. Надаље, у анализи се наводи да би повећањем цијена превоза са постојећим бројем путника, те пртљага и експресних пошиљака „Жељезнице Републике Српске“ оствариле приход од 350.000,00 КМ, што би могло допринијети квалитетнијем жељезничком саобраћају.

Влада је донијела Рјешење којим се даје сагласност на Приједлог Уговора о финансијској подршци Предузећу за пружање услуга у ваздушном саобраћају Аеродроми Републике Српске а.д. Бања Лука за 2024. годину, а који ће се закључити између Владе Републике Српске и Аеродрома Републике Српске а.д. Бања Лука.

У складу са Законом о извршењу буџета Републике Српске, на основу којег је у Буџету Републике Српске за 2024. годину предвиђена субвенција Предузећу за услуге у ваздушном саобраћају Аеродроми Републике Српске а.д. Бањалука у износу од 2.000.000,00 КМ, Влада Републике Српске дала је сагласност на Приједлог уговора о финансијској подршци Предузећу за пружање услуга у ваздушном саобраћају Аеродроми Републике Српске а.д. Бања Лука за 2024. годину.

За праћење реализације овог уговора задужују се Министарство саобраћаја и веза и Аеродроми Републике Српске а.д. Бања Лука.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о примјени процјене утицаја прописа за 2023. годину.

Процјена утицаја прописа је дио реформе јавне управе и представља начин израде прописа, који обезбјеђује квалитет прописа, а подразумијева процес од неколико корака: анализу постојећег стања и проблема, постављање циљева, разматрање опција за остваривање циљева, анализу утицаја опција и избор оптималне опције, дефинисање начина за праћење и вредновање усвојене опције и консултације са заинтересованим странама током процеса.

У Републици Српској, процјена утицаја прописа се развија од 2007. године, првобитно кроз пилот пројекте а затим се трајно уводи у правни систем и обучавају се државни службеници. Примјена процјене уређена је Одлуком о процјени утицаја прописа, Пословником о раду Владе, Пословником Народне скупштине и Правилима за израду закона и других прописа.

Почетком ове године, донесена је нова Одлука о процјени утицаја прописа, којом је примјена процјене унапријеђена. У складу с Одлуком, процјену примјењују сви републички органи управе у изради нацрта и приједлога закона, а Министарство привреде и предузетништва врши контролу спроведене процјене и даје мишљење, али и пружа стручну помоћ у спровођењу процјене. Новом Одлуком, уведена је процјена уредби и правилника којима се разрађују формалности (управни поступци и акти у вези с обављањем привредне дјелатности) и давање мишљења о спроведеној процјени наведених подзаконских аката, процјена утицаја је проширена на процјену утицаја одредаба прописа Европске уније које се преузимају у домаће законодавство и утицаја на мала и средња предузећа. Такође, уведено је спровођење накнадне анализе усвојеног законског рјешења.

Уколико Влада донесе одлуку, врши се и детаљна процјена на одабраној области или закону. Тако је од 2012. до 2019. године, спроведено десет детаљних процјена, чији су резултати представљали добру основу за доношење одлука Владе и значајне помаке у предметним областима. Најбољи примјери су процјена на Закону о регистрацији пословних субјеката, која је довела до реформе регистрације, односно једноставније и јефтиније регистрације, Закону о слободним зонама, која је довела до јаснијег уређења области и стварања услова за оснивање зона у Републици Српској итд.

Као координатор и контролор примјене процјене, Министарство је уочило да постоје одређене потешкоће у примјени, у погледу квалитета анализе и процјене самих утицаја прописа, нарочито на пословне субјекте и грађане. Један од главних недостатака је неблаговременост примјене процјене утицаја прописа, односно у тренутку када је нацрт прописа већ припремљен, чиме се ограничава релевантност и сврха процјене.

Процјена утицаја се примјењује у свим развијеним земљама и земљама у окружењу. Њену примјену прате међународне организације, које спроводе истраживања и налазе објављују у својим извјештајима. У посљедњим извјештајима, препознат је напредак Републике Српске у овој области, али и недостаци који истовремено представљају и путоказ за даље унапређење примјене процјене утицаја прописа.

Пратите нас и путем Вибера