Влада Републике Српске утврдила је данас, на 123. сједници у Бањалуци, Приједлог закона о платама запослених у органима јединице локалне самоуправе, по хитном поступку, наведено је у саопштењу након одржане сједнице.
Овим законом, наводе, уређује се начин утврђивања плате, права на накнаду и помоћ и друга права из радног односа службеника, намјештеника и других запослених који немају статус службеника у градској, односно општинској управи.
"Ова област се по први пут настоји уредити законом будући да је до сада била регулисана Посебним колективним уговором за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске. Законским регулисањем ове материје, с једне стране, уводи се једнообразност у начин утврђивања плата и других накнада за запослене у органима јединице локалне самоуправе у Републици Српској, а с друге стране, даје се довољно аутономије јединицама локалне самоуправе да, у складу са степеном економског развоја и финансијским могућностима, крећући се у законским распонима, утврде висину цијене рада и платне коефицијенте“, наведено је из Владе.
Предложеним законским рјешењем, додају, уређује се начин утврђивања висине цијене рада за јединице локалне самоуправе, дефинишу се распони коефицијената за обрачун основне плате службеника инамјештеника који се разврставају у платне групе зависно од стручне спреме, сложености послова, самосталности у раду и степена одговорности.
"Одредбе овог закона се односе и на обрачун плата запослених у кабинету градоначелника, односно начелника општине који немају статус службеника или намјештеника у смислу Закона о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе. Исто тако, Законом су утврђена права која проистичу из рада и по основу рада као што су: право на одређене накнаде, право на новчану помоћ, права у случају престанка радног односа и друга права чија ће висина бити утврђена Посебним колективним уговором. Законом се утврђује обавеза започињања преговора између Министарства управе и локалне самоуправе и репрезентативних синдиката у области локалне самоуправе за закључивање Посебног колективног уговора у року од 15 дана од дана ступања Закона на снагу, односно од 1. јануара 2026. године“, навели су из Владе.
Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о јавним предузећима.
"Разлог за доношење овог закона је унапређење правног оквира за управљање јавним предузећима, ради постизања већег степена транспарентности, одговорности, ефикасности и економичности пословања, а у складу са усвојеним Ажурираним акционим планом Владе Републике Српске за реформу јавних предузећа за период 2022-2026. година. Овим законом врши се и прецизирање дефиниције јавног предузећа, додатно се оснажују одговорност, ефикасност и економичност као основна начела управљања јавним предузећима и прописује се израда политике власништва као стратешког документа за унапређење власничког управљања“, наведено је у саопштењу.
Из Владе појашњавају да се води појам посебног надзираног јавног предузећа и јасно разграничавање између тржишних дјелатности и послова од јавног интереса на нетржишној основи, на начин да се тржишна дјелатност дефинише као дјелатност коју предузеће обавља на тржишту уз наплату од крајњих корисника, а послови од јавног интереса на нетржишној основи дефинишу се као послови који се суфинансирају из буџета или других извора у смислу посебног закона.
"Радом система за координацију надзора јавних предузећа у Републици Српској омогућава се координисано и ефикасније вршење надзора над јавним предузећима и доприноси се економском развоју Републике Српске“, додају у саопштењу.
Влада Републике Српске усвојила je Извјештај о реализацији Стратегије управљања јавним финансијама Републике Српске за 2024. годину који се базира на извјештајима носилаца активности задуженима за реализацију мјера дефинисаних Акционим планом управљања јавним финансијама.
"У посматраном периоду анализиране су 22 мјере, 57 активности и 172 подактивности са освртом на степен и континуитет њихове реализације, те је оцијењено да је све текло у складу са планираном динамиком. За поједине активности евидентно је да ће се услови за њихову потпуну реализацију стећи након завршетка стратешког периода 2021–2025. година, а у циљу њихове реализације биће планиране у новом документу Стратегије управљања јавним финансијама Републике Српске за период 2026-2030. година“, поручили су из Владе.
Влада Републике Српске усвојила је и 14. годишњи извјештај о додијељеној државној помоћи у Републици Српској за 2024. годину који произлази из Споразума о стабилизацији и придруживању, а који ће по усвајању бити упућен Савјету за државну помоћ БиХ.
"На основу података достављених од давалаца државне помоћи у 2024. години евидентирана је укупно додијељена државна помоћ у Републици Српској у апсолутном износу од 236,5 милиона КМ коју чини:
- помоћ сектору индустрије и услуга и пољопривреде у укупном износу од 201 милион КМ (сектор пољопривреде 188 милиона КМ и сектор индустрије и услуга 13 милиона КМ),
- „de minimis“ помоћ у износу од 17,5 милиона КМ (помоћ додијељена у виду подстицаја привредним субјектима за директна улагања, подстицаја за мала и средња предузећа као и подршка предузетништву),
- помоћ за услуге од општег економског интереса у износу од 18 милиона КМ (у оквиру ове помоћи додијељена су средства привредним субјектима који обављају услуге јавног превоза путника, те комуналне услуге)“, навели су у саопштењу.
Влада Републике Српске је усвојила Информацију о реализацији пројеката из средстава клириншког дуга којима је од јуна 2018. године од када је почела реализација укупно одобрено 108 пројеката у општинама и градовима Републике Српске укупне вриједности 60 милиона КМ. У потпуности су завршена 104 пројекта и за њих је достављен завршни извјештај.
"Средства из клириншког дуга усмјерена су у побољшање саобраћајне, привредне, образовне, здравствене, комуналне, спортске, културне, административне инфраструктуре, што неминовно утиче на подизање квалитета пружања јавних услуга у локалним заједницама“, додају.
Међу пројектима који су суфинансирани из клириншког дуга су: реконструкција ОШ „Б. Радичевић“ у Бањалуци, санација ОШ „Милутин Бојић“ у Мишином Хану, санација „Пољопривредне школе“ у Бањалуци, изградња фискултурне сале у Великој Обарској, реконструкција ОШ „Свети Сава“ у Автовцу код Гацка, проширење ОШ „П.П. Његош“ у Источној Илиџи, реконструисан је школски амфитеатар у Средњошколском школском центру у Теслићу, изграђена је фискултурна сала у ОШ „Свети Сава“ у Трнову, извршена санација ОШ „Радоје Домановић“ у Осјечанима, санација ОШ „Вук Караџић“ у Роћевићу код Зворника, те реконструисана ОШ „Вук Караџић“ у Забрђу код Угљевика.
"Средства су алоцирана и за јачање капацитета МУП-а Републике Српске и побољшања услова наводњавања у сектору пољопривреде преко ресорног министарства, као и за обнову и изградњу православних објеката“, наведено је у саопштењу.