Овим законом су дефинисани циљеви, начела и правила производње у узгоју биљака, животиња, аквакултури, те правила за сакупљање самониклих биљака, гљива, као и правила за производњу прерађене хране, укључујући вино и храну за животиње. Обухваћено је и поријекло биљака и животиња, прикупљање података како за произвођаче тако и за увознике органске хране , организација контролног система у органској производњи, као и каталог мјера и стручни савјет за органску производњу како би се овај сектор из године у годину унапређивао.

Доношењем новог закона о органској производњи хране стварају се услови за одрживи развој органске производње, уз осигурање ефикасног функционисања тржишта, заштите конкурентности на тржишту, осигуравање повјерења потрошача и заштите интереса потрошача, али и еквивалентност производа произведених у Републици Српској са органским производима у свијету и несметан пласман на сва свјетска тржишта, будући да ће се контрола и сертификација како производње тако и производа радити по истим критеријумима. Такође, новим законом добиће се подаци о увозу органских производа у Републику Српску, али и извозу.

Влада Републике Српске утврдила је Консолидовани извјештај о извршењу Буџета Републике Српске за период од 01.01.2024. до 31.12.2024. године, који је на нивоу плана у односу на Ребаланс буџета за 2024. годину. 

Приходи и примици планирани буџетом на општем фонду у 2024. године остварени су у износу од 5,951.5 милиона КМ (пет милијарди, 951 милион, 500 хиљада КМ), што је за 2% више у односу на Ребалансом буџета планирани износ. 

Буџетски приходи у 2024. години остварени су у износу од 4,747.8 милиона КМ, што је у нивоу са износом планираним Ребалансом за 2024. годину. У структури прихода директни порези су остварени у износу 2,319.8 милиона КМ, што је у нивоу са планом. На нивоу плана су и индиректни порези  који су износили 2,097.4 милиона КМ. У 2024. години евидентирани су непорески приходи у износу 323.6 милиона КМ, односно 1% више у односу на план, а трансфери 6.9 милионa КМ, што је за 5% више у односу на план.

Расходи и издаци планирани буџетом на општем фонду у 2024. години исказани су у износу од 5,790.3 милиона КМ, што у нивоу са износом планираним Ребалансом за 2024. годину.

У 2024. години евидентирано је 100.9 милиона КМ расхода и издатака који се односе на пројекте који се финансирају из Програма јавних улагања Републике Српске за финансирање из Буџета у 2024. години.

Ино-дуг је у 2024. години редовно сервисиран и за те потребе издвојено је 537.2 милиона  КМ.

Настављена је континуирана амортизација унутрашњег дуга и из редовних буџетских средстава издвојено је 504.2 милиона КМ.

Буџетски дефицит износи 84 милиона КМ или 0.48% бруто домаћег производа.

Влада Републике Српске донијела је Уредбу о поступку додјеле подстицаја за промоцију малих и средњих предузећа.  

Разлог за доношење ове уредбе је прецизно и детаљно уређивање свих питања од значаја за спровођење поступка додјеле подстицаја за мала и средња предузећа.

Доношење овог подзаконског акта има за циљ да се предметни поступак учини јасним и ефикасним, те се овом уредбом поједностављује поступак пријаве на јавни позив, у смислу смањења броја докумената који се достављају на јавни позив и укидања бодовања захтјева. У вези с тим, успоставља се правичнији начин расподјеле подстицајних средстава која се додјељују путем јавног позива.

Овим прописом је предвиђено да право на подстицај за организовање конференције могу остварити и правна лица са статусом друштвеног предузећа која испуњавају услове, те се на тај начин врши промоција друштвеног предузетништва.

Такође, уводи се исплата подстицаја по принципу рефундације, која има за циљ побољшање одговорности корисника подстицаја у вези са реализацијом пројекта.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о финансијским показатељима пословања у областима прерађивачке индустрије у надлежности Министарства привреде и предузетништва за 2024. годину. 

Информација садржи преглед финансијских показатеља пословања у областима прерађивачке индустрије у надлежности Министарства привреде и предузетништва за 2024. годину (Ресор за индустрију), и то:

- сектор Индустрија текстила, одјеће и коже,

- области Металне и електро индустрије које су у ресорној надлежности Министарства привреде и предузетништва, 

- област Производња папира и производа од папира,

- област Штампање и умножавање снимљених записа, 

- област Производња производа од гуме и пластичних маса и 

- област Производња осталих производа од неметалних минерала.

За анализу финансијског стања у областима прерађивачке индустрије у надлежности Министарства привреде и предузетништва кориштени су подаци из финансијских извјештаја за 2024. годину који су предати АПИФ-у. Финансијске извјештаје за 2024. годину доставило је 1.059 привредних друштава из наведених области, од чега је 841 или 79,41% исказало позитиван пословни резултат. Посматрана привредна друштва су у 2024. години, у односу на 2023. годину, остварила сљедеће резултате: 

- укупне приходе у износу од 3.039.579.921 КМ, који су већи за 5,17%, 

- нето добит од 301.553.766 КМ, која је већа за 3,35%, 

- нето губитак  од 55.129.186 КМ, који је већи за 46,28%, 

- извоз производа и услуга од 1.112.886.954 КМ, који је већи за 0,89%. 

Укупне обавезе у 2024. години износиле су 1.619.404.890 КМ, и исте су веће за 3,41% у односу на 2023. годину.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о изради Плана парцелације за ауто-пут Бања Лука – Млиништа за дионицу Бања Лука југ – Мркоњић Град, по скраћеном поступку.

План парцелације доноси се за плански период од десет година, у складу са Законом о уређењу простора и грађењу.

Планом парцелације обухвата се подручје утврђено усвојеном трасом из Идејног рјешења дионице Гламочани – Бања Лука – Мркоњић Град – Гламоч – Ливно – граница Републике Хрватске из 2011. године, израђеног од ХП Хидроелектра-пројект д. о. о. Загреб. 

Укупна дужина дионицe ауто-пута Бања Лука југ – Мркоњић Град износи 44 километра.

Влада Републике Српске упознала се са Извјештајем Комисије за утврђивање утицаја положаја жељезничког моста у мјесту Брезичани у односу на корито ријеке Сане и проточност ријеке у његовом појасу, снимање постојећег стања и предлагање рјешења.

Влада је задужила Град Приједор, ЈУ „Воде Српске“ и „Жељезнице Републике Српске“, да, у оквиру својих надлежности и овлашћења, а у координацији са Министарством саобраћаја и веза, Министарством пољопривреде, водопривреде и шумарства и Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију, предузму активности на:

- уређењу ријечног корита у зони моста, односно повећању протицајног профила што подразумијева чишћење наноса из водотока до усвојене нивелете, сјечење и уклањање стабала и шибља којим су обрасле обје обале, стабилизацију од ерозије ријечних обала  на минималном потезу од 1000 метара (500 метара узводно и 500 метара низводно од моста), а  за извођење предметних радова потребно је урадити техничку документацију на нивоу главног пројекта,

- да изврше анализу утицаја изграђених насипа за приступ мосту који су пресјекли поплавно  подручје и онемогућили течење воде код високог водостаја, у периоду великих вода, што ствара додатни успор, односно подиже ниво воде испред моста, обавезно ураде хидраулички модел водотока и спроведу неопходне анализе у циљу дефинисања, броја, величине и положаја отвора у предметним насипима  ради  стварања  услова  за течење у поплавном  подручју, а затим кроз главни пројекат дефинишу елементе предметних отвора за извођење потребних радова,

- и као додатну мјеру, да изврше чишћење наноса и спрудова на узводној дионици од предметног моста у дужини од око 2 километра са просијецањем врло неповољног меандра који се налази на крају ове дионице (око 2 километра узводно од предметног моста).

Подсјетимо, на основу закључака са састанка одржаног у Градској управи Приједор, у вези са проблемом комплекса жељезничког моста на ријеци Сани између Брезичана и Бишћана, који у вријеме високог водостаја успорава проточност ријеке и узрокује задржавање и плављење околног подручја, донесено је Рјешење и именована Комисија  са задатком да  утврди утицај положаја жељезничког моста у односу на корито ријеке Сане и проточност  ријеке у његовом појасу, односно сними постојеће стање и предложи рјешење. Чланове Комисије чине представници Министарства саобраћаја и веза, „Жељезница Републике Српске“, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, ЈУ „Воде Српске“ и Града Приједор.

Влада Републике донијела је Одлуку којом је дата сагласност Фонду за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске, да у складу са расположивим средствима, у укупном износу од 1.118,830.00 КМ, финансијски подржи/суфинансира укупно осам пројеката.

Одлуком ће бити подржани пројекти из области енергетске ефикасности и заштите животне средине у Братунцу, Шековићима, Пелагићеву, Прњавору, Лакташима, Бањалуци и Зворнику.

Пратите нас и путем Вибера