Гоца Тржан и Раша Новаковић већ годинама важе за један од најскладнијих парова домаће јавне сцене. Њихов брак, и поред разлике у годинама, одољева временима и стереотипима, градећи однос на темељима искрености, разумијевања и међусобног поштовања.
Ипак, пут до овакве стабилности није био једноставан, а Гоца, позната по својој отворености, не зазире да о томе јавно говори.
У новом гостовању, пјевачица је без уљепшавања говорила о својим љубавним промашајима, сопственим слабостима, и лекцијама које је научила.
"Мислила сам да сам пала с неба"
Гостујући у емисији "Why so serious", Гоца је први пут овако отворено говорила о својим грешкама из младости и начину на који су јој се оне касније обиле о главу.
"Знам да сам повредила многе своје партнере, тога сам свјесна и жао ми је. Била сам тога свјесна и тада, али ме није било брига. Мислила сам да сам пала с неба. И онда ти се све то врати. Кад те удари сопствена глупост, не знаш шта те снашло", искрено је рекла Гоца.
Као и увијек, Гоца није стала на личним исповестима, препознала је ширу слику и говорила о свом виђењу образаца понашања које многе жене слиједе, често несвјесно, док не постане прекасно.
"Ми жене некада не знамо да цијенимо мушкарца који нас гледа као у Бога - доброг, стабилног и квалитетног. Увијек тражимо нешто друго. А онда с годинама схватиш колико је та стабилност драгоцјена. Знаш оно кад кажеш: 'Досадан ми је' - ако, нека ми буде досадан, само да је сигуран ослонац", испричала је Гоца.
Кад "нисам знала да цијеним" постане мантра, колико је стварно крива само жена?
Гоца призна да смо "ми жене" криве јер не знамо да цијенимо мушкарца који нас гледа као у Бога. Али хајде да мало протресемо тај концепт. Ко заправо бира? Да ли је заиста "кривица" само на женској страни?
Друштвене норме, медији и култура поставили су нам калупе шта је "добар мушкарац" и "жена која зна да цијени". Али често је то илузија, јер и добар мушкарац мора да буде спреман да се избори за пажњу и поштовање, а не да сједи мирно као кип док се жена мучи да схвати његову вриједност.
Можда је права грешка у томе што и мушкарци и жене нису научили да комуницирају, да показују оно што осећају и да активно граде однос. А не да се очекује да "жена зна" а мушкарац само "буде".
"Досадан ми је" - тихи убица љубави или мантра сигурности?
Е сад, ту долазимо до оног дела који нас све нервира и о коме се ријетко прича наглас: колико смо спремни да жртвујемо да бисмо имали "стабилност"? Колико смо спремни да трпимо досаду само да не будемо сами или да не ризикујемо?
Гоцина искреност да је боље имати "досадног" партнера него нестабилног је реална, али опасна. Јер, што је досада него тиха агонија за оног ко гута устајалу рутину и гаси своје искре?
Колико дуго трпимо досаду док је не замијенимо незадовољством, а потом незадовољство фрустрацијом? И гдје је граница између досаде и нездраве комфор зоне?
Гоца је јасно рекла: "Само да је сигуран ослонац." Али ослонац није зид око нас који нас изолује од свијета, већ мост који нас повезује са собом и другима, пише Она.
Зато се поставља питање да ли многи од нас мјешају стабилност са стагнацијом. Јер, веза која не расте, која нема конфликата и изазова, заправо је мртва веза у којој се душе гасе.
Стабилност не значи да нема сукоба или разлика, већ да постоји капацитет за рмешавање тих сукоба и поштовање различитости. То је оно што Гоца највероватније хоће да каже, али што није увијек јасно пренијето.
Права стабилност је када имаш с ким да се посвађаш, а да се не уплашиш да ће отићи. Када знаш да можеш да кажеш најгору ствар која те мучи, а да те друга особа и даље види цијелим. Када знаш да неће свака криза постати крај, него прилика да растете.
Гоцина искреност је позив на то да погледамо своје грешке у очи, прихватимо одговорност, али и да не заборавимо да права љубав није савршен мир, већ снажан савез у којем обе стране расту и мијењају се.
Да бисмо могли да цијенимо стабилност, прво морамо да научимо шта она заиста значи и колико кошта. А то није увијек лако, понекад захтјева храброст да се суочимо са собом и својим "глупостима".
У том смислу, Гоца Тржан је глас који нас подсјећа да је љубав и лекција и искупљење, и да је баш у тој искрености, и без уљепшавања, њена највећа вриједност.
.webp)
