“Како славим живот? Лежим на каучу, слушам, слушам, слушам… И не могу престати”, написала је Рудан уз пјесму коју је написао Ђорђе Новковић.

“Предивна пјесма за предивну жену”, “Фантастична комбинација Бебек и тамбураши”, “Кад наиђете на људе са којима се сасвим случајно подударите у неким битним и мање битним стварима, дијелите осјећаје и сјећања, дође вам мило и знате да нисте сами. Мени су тако помагале Ваше књиге због чега сам захвална. Тако да, лезите, слушајте….”, “Драга Ведрана, ово је и моја омиљена пјесма. Уживајте и да се што прије опоравите”, “Најбоља Бебекова пјесма. Могу је сатима слушати” и “Хвала на прекрасној пјесми драга Ведрана! Јако посебна и сјетна, ову пјесму често пјевам својој мајци, која је рођена на сутрашњи дан…нема је предуго већ, само нам пјесме остају, а моја мама је итекак’ вољела запјевати”, неки су од коментара које је Ведрана добила.

Ватра прогутала викендицу

А шта то толико привлачи Ведрану у овој пјесми. Ствари су сада јасније.

… Мируј, мируј, срце, ти

Сузо, немој падати

Пало иње по нама

Вјетри хладни с Дунава

… Мируј, мируј, залуд је

Јер нас она не чује

Ког је сада опила

Жута ружа с Дунава

… Нећу, нећу зору преспавати

Нећу, нећу драгу прежалити

Нећу, само да још једном чујем ја

Тамбураше с Дунава

… Мируј, мируј, срце, ти

Сузо, немој падати

Пало иње по нама

Вјетри хладни с Дунава

… Нећу, нећу зору преспавати

Нећу, нећу драгу прежалити

Нећу, само да још једном чујем ја

Тамбураше с Дунава

… Нећу, нећу зору преспавати

Нећу, нећу драгу прежалити

Нећу, само да још једном чујем ја

Тамбураше с Дунава

… Нећу, нећу зору преспавати

Нећу, нећу драгу прежалити

Нећу, само да још једном чујем ја.

(Дневно.хр)

Пратите нас и путем Вибера