На крају, клуб из Милана је прошао даље укупним резултатом 7:6, и бориће се у Минхену 31. маја за своју трећу титулу првака Европе.

Један од јунака Интера је без дилеме Франческо Аћерби, који је у реваншу на Меаци постигао гол за 3:3 у 93. минуту, и тако Нероазурима донио продужетке. Оно што је занимљиво, то је био први погодак за Италијана у Лиги шампиона.

Када ће бити исплаћене пензије у Српској

Такође, постао је најстарији стријелац дебитантског гола у европским такмичењима са пуних 37 година.

Франческо Аћерби је два пута побиједио рак

Животна прича овог човјека веома је занимљива, и може се рећи да је чак достојна филма. Аћерби, који је рођен у околини Милана, је до 22. године играо у нижим лигама, да би дошао у ситуацију да свој клуб одведе у финале Лиге шампиона.

Чак два пута је Франческу дијагностикован рак тестиса. Три недеље након операције и уклањања тумора, Италијан се вратио на терен. Међутим, када је урађен антидопинг тест, послије чега је био позитиван, хормони које је произвело његово тијело значили су повратак рака. Италијански олимпијски комитет га је одмах суспендовао на двије године, док резултати крви нису стигли и потврдили да је у питању канцер.

Како је Аћерби бодрио Синишу Михајловића

Аћерби ради у добротворне сврхе за италијанску фондацију за истраживање рака, и врло добро зна како је борити се са овом опаком болешћу.

Још један амерички авион пао са носача

Са раком се дуго борио Синиша Михајловић, који је на крају, нажалост, и преминуо од исте болести у 53. години живота. Синиша је подршку добио управо од Франческа Аћербија, који је тадашњем тренеру Болоње поручио да дигне главу и настави да се бори.

"Не смијеш одустати, мораш бити храбар! Шефе, суочи се са овом ужасном фазом уздигнуте главе, и немој да се бринеш. Живи као да се ништа није десило и увијек мисли позитивно. Буди храбар!", гласила је порука Аћербија, упућена Михајловићу.

Највећу подршку имао је од свог оца, који је преминуо у тренутку када је Аћерби постао професионални фудбалер, што је такође био велики животни ударац.

"Када је тата умро, нисам имао за кога да играм јер у ствари нисам играо за себе", рекао је Аћерби.

У Серији А заиграо је тек са 24 године, када је у сезони 2011/12 појачао Кјево Верону. А онда, захваљујући сјајним партијама, привукао је пажњу Милана, у који је дошао наредне године, што је било остварење његових дјечачких снова, с обзиром на то да је био велики навијач Росонера.

Ипак, иако је заиграо за Милан, Аћерби је био веома проблематичан, те су на све могуће начине из клуба покушали да га удаље од ноћног живота. Касно се враћао кући, на тренинге је долазио мамуран, али, све је успио да надомјести својим фудбалским умијећем.

Цвијановић: Ствари се мијењају - Шмит потонуо, Златко на иглама

Након Милана, играо је за Ђенову, Кјево и Сасуоло, а онда је 2018. појачао Лацио, гдје је први пут почео да ради са Симонеом Инзагијем. Заједно су освојили неколико трофеја, квалификовали римски клуб у Лигу шампиона први пут послије 13 година, а затим успјели и да прођу групну фазу такмичења у првом покушају за двије деценије.

Дјеловало је да ће каријеру завршити у Лацију, међутим, одлазак Инзагија у Интер натјерао је Аћербија да се врати на Сан Сиро, или Ђузепе Меацу у овом случају.

Сада, Аћерби је један од битнијих шрафова у клубу из Милана, а своје одличне партије успио је да крунише управо у полуфиналу Лиге шампиона против Барселоне.

Пратите нас и путем Вибера