Величање учинка репрезентације на мечевима против Албаније и Андоре апсолутно нема никакво утемељење. Можемо да причамо о добрим и лошим стварима с тих утакмица, али никако да дижемо у небеса селектора и фудбалере.
Четири бода су просјечан учинак. Школски речено, тројка. До утакмице Летонија - Албанија можда је та тројка била ближа четворици, али више није.
Албанци су селекција скромних могућности, и то се видјело на утакмици у Риги, где су Манај и другови једва дошли до бода. О Летонији најбоље свједочи податак да су у посљедње двије године побиједили само Андору и Фарска Острва.
Одбрана је дефинитивно била бољи дио тима на старту квалификација. Голман Петровић - фантастичан, а похвале одлазе и на рачун Миленковића, Павловића и Ераковића. Они су свој посао одрадили јако добро и то се види из две "нуле" наших ривала. Против Андоре нису имали превише посла, али зато су у Тирани играли јако добро.
Главни проблем се налази испред њих. Везни ред није био на потребном нивоу. Недостајала је креативност, пас, офанзивна идеја, потез који би донио разлику... Митровић је по обичају био сјајан, а мало је недостајало да погоди против Албаније и тиме постане апсолутни херој почетка квалификација. И овако - три гола против Андоре и максимум који је дао на терену са Албанцима говоре о његовој важности за наш државни тим. Душан Влаховић је демонстрирао велику жељу и борбеност, а да је имао мало више употребљивих лопти, вјероватно би и учинак био бољи.
Добитак са ова два меча је потврда тезе да Митар и Влаховић могу и морају да играју заједно. То је добар потез селектора Стојковића. Имао је Пикси доста добрих рјешења за ова два меча и тактика коју је примијенио била је сасвим коректна. Стојковићев највећи проблем била је уличарска и недопустива комуникација с медијима и бесрамне изјаве послије меча у Тирани. Било би сјајно да се Пикси у будућности држи састава, терена и да се врате џентлменски манири који су га красили у претходном периоду.
Од селектора Србије очекује се да буде господин и неко ко представља пример фудбалерима, фудбалским радницима и цијелој јавности. Све оно што је Стојковић урадио у претходних десет дана била је потпуна супротност. Изговарати "ниси нормалан", "глупи људи" - мора под хитно да престане, као и сваки сличан вид опхођења селектора.
Лијепо је било видјети да Србија има подршку навијача против Андоре и да стадион "Дубочица" буде испуњен до посљедњег места. Репрезентација треба да игра тамо гдје људи желе да је гледају. ФСС је направио пун погодак с Лесковцем и има логике да то буде база "орлова" и за наредне изазове (када је то могуће, у зависности од имена ривала).
Одлука о томе како можемо на Мундијал слиједи већ у септембру. Гостовања Летонији и Енглеској даће рјешење ове мундијалске загонетке. Бараж не би смио да дође у питање, а за нешто више потребно је чудо на Вемблију.
Потребно је да изгледамо као против Португала.
(Курир)
