Tačno 36 godina prošlo je od smrti ikone crno-bijelog kluba, jednog od najboljih napadača koje je Partizan imao i ljubimca grobara.

U utorak, 3. septembra 1985. godine, Mance je, žureći na trening Partizana, poginuo u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd - Novi Sad.

Kako ne bi pregazio dječaka koji je pretrčavao auto-put, mladi fudbaler je pri velikoj brzini naglo skrenuo, izgubio kontrolu nad vozilom, udario u ivičnjak, a zatim i u betonske konstrukcije. Nije mu bilo spasa. Njegov novi pežo 205 bio je potpuno uništen. Žurio je da ne zakasni na trening i nikada nije stigao. Imao je samo 22 godine... Taman kad je trebalo da počne da živi, njegov život je ugašen.

Bivši jugoslovenski fudbaler i veliki prijatelj pokojnog Dragana Mancea, Vlado Čapljić, govoro je o legendarnom golgeteru crno-bijelih i posljednjoj noći.

Mance i Vlado bili su saigrači u klubu iz Humske i nerazdvojni drugari.

"Upoznali smo se u mlađim kategorijama reprezentacije i kad god sam sa Željom dolazio na neku utakmicu, zbog njega sam ostajao dan duže u Beogradu. Išli smo na večere, on u Pežou 205, ja u mojoj Alfi, pratim ga jer ne poznajem grad. On me je upoznao sa Željom i Veljom, visili smo u Zlatniku i restoranu kod Dake, pikali fucu u Zemunu sa djecom na betončetu... prošli smo mnogo toga zajedno za jako kratko vrijeme", rekao je Čapljić.

Vlado je za "Mojih TOP 11" otkrio šta se dešavalo veče prije nesreće.

"Veče prije nesreće bio je kod mene u stanu, u Požeškoj 164... došao je sa Vladimirom Vermezovićem da popiju piće i da poslije sačekaju Emiliju Erčić i Mirjanu Đuricu na Željezničkoj stanici. Imao sam muzički stub i cijelo veče je puštao pjesmu Đoke Balaševića ’ako umrem mlad, na grobu mi posadi samo ruzmarin’. Ja mu kažem ’Dragane, uzmi kasetu i nosi je kući, smučiće mi se pjesma koliko je vrtiš’", otkriva Čapljić.

Bivši as Željezničara, Partizana i Dinamo Zagreba ne krije da je teško podnio smrt prijatelja.