Новак Ђоковић је прије тачно годину дана, 4. августа 2024, емотивно, пуног срца, отпјевао ''Боже правде'' за историју, за памћење.Ђоковић је тада донио Србији златну медаљу на Олимпијским играма и једноставно ушао је у тениску историју.
Емоције су избијале, од Париза до Србије. Пао је тада на шљаку, тресао се, сузе су саме ишле, није могао да престане да плаче чим је тријумфално завршио финале с Карлосом Алкарасом – 7:6 (3), 7:6 (2).
''Ишао сам на све или ништа и распаљивао форхенде у одлучујућим моментима. Имам милијарду емоција које ми се комешају. Поносан сам, срећан, злато сам донио Србији, можда и највећи спортски успјех у животу'', поручио је Ђоковић за РТС одмах послије финала.
Какав је то дан био, дан финала на Олимпијским играма, за златну медаљу која му једино недостајала. Више не. Дан када је опет писана историја спорта, дан који ће се памтити цијели живот.
Одмах по завршетку меча и освајању посљедњег поена Ђоковић је пао на терен, почео да се тресе, а потом и допустио да га емоције савладају, па је у сузама дотрчао до бокса у ком се налазила његова породица, са којом је подијелио радост због невјероватног успјеха.
Да ствар буде још импресивнија, Ђоковић је до титуле олимпијског шампиона стигао без изгубљеног сета, јер је све ривале (Метју Ебден 6:0, 6:1, Рафаел Надал 6:1, 6.4, Доминик Кефер 7:5, 6:3, Стефанос Циципас 6:3, 7:6 (3), Лоренцо Мусети 6:4, 6:2, Карлос Алкарас 7:6 (3), 7:6 (2)) савладао с нулом, по чему је постао први тенисер у историји олимпијског турнира којем је то пошло за руком. Поред њега, ово је успјела још само Серена Вилијамс.
Ђоковић је тада постао, са 37 година и 74 дана, најстарији тенисер и у мушкој и у женској конкуренцији који је освојио злато, те се придружио Андре Агасију и постао тек други тенисер у Опен ери који је освојио сва четири гренд слем турнира и Игре. На 10 освојених Аустралијан опена, три Ролан Гароса, четири УС Опена и седам Вимблдона додао и оно најишчекиваније – олимпијско злато на Играма у Паризу 2024. године, пише Нова.
