Хиперградња је зграда, јер инвеститори праве зграде због станова, зато што је велика потражња регулациони планови углавном предвиђају у приземљима тих зграда пословне просторе. И привредна активност не прати ту понуду пословних простора, тако да остају празни или се мијењају, неки се попуњавају па ти претходни остају празни", рекао је Драган Милановић из Агенције за некретнине РЕМАКС.

У посљедњих десетак година дошло је и до промјена навика купаца. Тржни центри постали су први избор за већину потрошача, али власници се пословних простора нерадо одричу цијене за свој пословни простор у граду. 

"Једино логично објашњење је да власници некретнина нису спремни , да спуштају цијену, очигледно да цијене које они траже не одговарају оним цијенама које тржиште диктира и услијед тога ти простори су дуго празни", рекао је Саша Грабовац, предсједник Удружења економиста SWOT.

Колико је празних пословних простора у граду Бањалуци, у градској управи немају прецизан податак. Евиденцију имају само о пословним просторима у власништву града, али их забрињава слика која се шаље посјетиоцима највећег града Српске. 

"Ми смо више у контактима са послодавцима који врше закуп тих пословних простора , једноставно њихова примједба је то да су у ужем центру града цијене пословних простора превисоке. Што се тиче привредне слике више се односи на тренд одласка за купцима. Наравно да град Бања Луку забрињавају празни простори који због иностраних туриста који долазе није им јасно да у центру града постоје простори", рекао је Иван Бабић, шеф Одсјека за привреду и предузетништво у Одјељењу за привреду и локални економски развој.

Више пуних, а мање празних пословних простора - била би слика коју Бања Лука треба да шаље о себи. Пословни простори који зјапе празни, не шаљу позитивну слику ни о граду Бања Луци ни о њеној привреди. 

Пратите нас и путем Вибера