Povodom usvajanja rezolucije u Evropskom parlamentu o BiH u kojoj se, između ostalog, međunarodni akteri pozivaju da reaguju na "secesionističke poteze rukovodstva Republike Srpske", Dodik je izjavio Srni da evroparlamentarci i drugi namjerno pričaju da secesija postoji da bi im bilo lakše da to objasne svojim ljudima.

Prema njegovim riječima, uopšte se ne radi o secesiji, već o tome da se BiH vrati na poredak predviđen Ustavom, jer ako nema toga, nema ni BiH.

"To je savršeno jasno. Evropa bi na taj način trebalo da rezonuje, ali svi oni imaju neke svoje druge planove. Vidjećemo", istakao je Dodik.

On je konstatovao da je Evropski parlament pričaonica koja nema nikakav poseban značaj, naglasivši da glavne odluke donose Savjet lidera EU.

"Evropski parlament je jedna pričaonica frustriranih ljudi koji pokušavaju da putem lobiranja pridobiju neke privilegije i pokušavaju da onda nameću neke svoje stavove", rekao je Dodik.

Što se tiče BiH, Dodik je rekao da svi koji su tu ili oko nje vide da je propala i uvenula, da tu više ne može pomoći nikakva infuzija da nešto posebno živi.

"Biće još pokušaja da se nešto učini i da se BiH probudi, međutim smatram da se pretjeralo sa pričama o nekom čovjeku, koji je visoki predstavnik, ali koji nije legalno izabran, kao i o Ustavnom sudu BiH u kome su strane sudije", rekao je Dodik.

On je upitao kako Evropski parlament može nešto da odlučuje o BiH, koja nije ni članica ni kandidat za EU?

"Sve je tu nešto pokarambašeno... Ili ja dovoljno ne razumijem, a ne bi trebalo da ne razumijem aktuelnu situaciju", istakao je Dodik.

Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju o BiH u kojoj se, između ostalog, naglašava da je tempo pristupanja EU određen sprovođenjem reformi čiji je cilj garantovanje pravilnog funkcionisanja demokratskih institucija, zasnovanih na vladavini prava, dobrom upravljanju i osnovnim pravima.

U rezoluciji se pozivaju BiH i svi njeni politički akteri da naprave značajne korake ka članstvu u EU napredovanjem u ostvarivanju 14 ključnih prioriteta, posebno vraćanjem nezavisnosti pravosuđa, jačanjem vladavine prava, kao i unapređenjem borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, podsticanjem i obezbjeđivanjem slobode medija i okruženja za civilno društvo, te zaštitom ranjivih grupa.