Српска православна црква и њени вјерници данас славе свету великомученицу Ефимију.
Света великомученица Ефимија рођена је, васпитавана и овјенчана мучеништвом у Халкидону, граду Витиније, који лежи на заливу Црног Мора, према Цариграду, с друге стране мореуза Босфор.
Пострадала је током царовања Диоклецијана, а на тај дан се празнује њен спомен. Оно по чему је битна светитељка је чудотворно дејство њених чесних моштију, које се посебно приказало као такво за вријеме четвртог васељенског сабора у Халкидону. Тај сабор је сазван у вријеме цара Маркијана и Пулхерије 451. године после смрти цара Теодосија Млађег. Повод за сазив овога Сабора дала је Диоскорова јерес, патријарха александријског и Евтихија, архимандрита цариградског, који су распростирали лажно учење да у Христу Господу нису биле две природе, божанска и човјечанска, него само једна, божанска.
Вјероисповједање
На овом сабору највиднију улогу су имали Анатолије, цариградски патријарх и Јувеналије јерусалимски патријарх. Пошто препиркама и доказивањима са обе стране нису успјели да дођу до конкретног рјешења, патријарх Анатолије је предложио да православци и јеретици напишу своје вјероисповједање, па да их положе у ковчег у ком су стајале мошти свете Ефимије. И сви су се сложили са тим!
Два вјероисповједања су била написана и постављена на прси великомученице, ковчег затворен и запечаћен царским печатом, а постављена је и војничка стража. Затим су сви провели три дана у посту и молитви. Четвртог дана, кад су отворили ковчег видјели су православно вјероисповједање у десној руци светитељке, а јеретичко под њеним ногама. Тако је Божја сила ријешила спор у корист Православља. Повод да се одаберу њене мошти за помоћ на сабору било је то што су се у прошлости показивале као чудотворне.
Људи када су то видјели, уз велику захвалност Богу и светој мученици, мазали би се том крвљу ради благослова и исцјељења од болести. Осим што је исцјељивала, та крв је била и веома миомирисна. Дешавало се да се крв излива из моштију и у данима када није њен помен, посебно кад би архијереј те цркве водио богоугодан живот.
Крв из моштију
На дан помена свете Ефимије, сваке године је истицала крв из њених моштију, као да је тог тренутка потекла из рана и та крв је сакупљана. Мермерна гробница је била велика и покривена мермерном плочом, а унутра се налазио дрвени ковчег са моштима. На мермерној гробници са лијеве стране налазио се малени отвор који се отварао у потребно вријеме и кроз који се могла провући рука. Кроз тај отвор би епископ по завршетку ноћног бдења и пред литургију провукао сунђер и скупљао крв коју би касније исцједио у посуду која је била предвиђена само за то.
Осим тога, Ефимија се јављала вјерницима који су јој се са вјером молили, као и онима који су лежали у болести, или би јој се у разним невољама обраћали за помоћ. Са свих страна, нарочито из Цариграда, долазио јој је народ на поклоњење.
Вјерује се да је Ефимија заштитница жена, те да свака жена треба да оде у цркву да јој се помоли за здравље породице, преноси Курир.
