Српска православна црква и њени вјерници прослављају дан посвећен Светом Науму, ученику равноапостолних учитеља словенских светог Кирила и Методија и један од Петочисленика, који су најревносније сарађивали са апостолима словенским. Свети Наум путовао је у Рим, гдје се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу.
Познавао је многе језике. Из његових се очију изливала исцјелитељска сила, која је исцјељивала болеснике који су са вјером само погледали у очи светог угодника божјег.
При повратку из Рима, свети Наум и Климент су се настанили на обалама Охридског језера. Док је свети Климент дјеловао као епископ у Охриду, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир.
Манастир и дан данас краси ту обалу, као што име светог Наума краси историју словенског хришћанства. Кроз вијекове, манастир је био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним.
Око светог Наума сабрало се мноштво монаха одасвуд са Балкана. Свети Наум је био мудар учитељ, јединствен руководитељ монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни радник свети Наум се посебно трудио на превођењу Светога писма и осталих црквених књига, са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса за живота и послије смрти.
Кад је љетни празник, окупи се велики сабор народа у манастиру Светог Наума. Многи болесници долазе, или бивају доношени, да ту над моштима светитељевим кроз вјеру и молитву добију исцјељење. Не само православни него и људи друге вјере долазе да потраже помоћ од Светог Наума.
Упокојио се у првој половини десетога вијека. Године 1926. један муслиман из Ресна донио је и приложио манастиру звоно из благодарности, што му је светитељ исцјелио брата и са самртничке постеље подигао га поново у живот.
