Захваљујући једном донору у Универзитетском клиничком центру Србије спашено је и продужено шест живота захваљујући трансплантацији органа!
Хуманост и разумијевање породице преминулог дало је наду, како кажу пацијенти, да они наставе животе. Болесници којима су трансплантирани срце и јетра један позив је заиста промијенио све.
Десанка Грујанић се послије трансплантације јетре опоравља у Ургентном центру, а Гаврило Синђелић, који је добио ново срце у Клиници за кардиохирургију.
Недјељу дана послије интервенције која им је спасила и продужила живот, и даље су у шоку и неверици, али уз осмијех и неизмјерну захвалност породици донора.
- Сви се плаше тог позива, питајући се гдје ће бити и да ли ће стићи на вријеме. Сљедећа неизвесност је ко ће од три кандидата бити трансплантиран и добити јетру - каже Грујанићева.
Гаврило каже да се седам дана од операције осјећа одлично, и да се нада да ће ускоро кући на даљи опоравак.
- Много сам захвалан, немам ријечи...Знам да нечија несрећа може постати нечија срећа, али живот је такав... - указује Синделић.
Поред Десанке и Гаврила који су добили нову шансу за живот код још четворо болесника пресађени су органи од истог донора. Пацијенти којима су урађене трансплантације бубрега и рожњаче такође се добро опорављају и ускоро напуштају болницу.
Захваљујући једном "да", шест живота је спашено.
Професор др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра Србије, каже да код оваквих операција потребна повезаност и тимски рад већег броја медицинских радника.
То јесте синергија знања, стручности и огромног напора који улажу тимови који раде трансплантације, али и свих грађана који одлуче да у ситуацијама када изгубе неког члана породице они скупе снагу и пристану на донорство органа - наводи др Путник.
Докторка Наташа Петровић, шеф анестезиологије при тиму за трансплантацију јетре УЦ УКЦС-а сматра да све почиње од породице донора органа.
Увијек је недовољно колико год пута да се каже хвала породици донора, јер од њих све почиње - од њихове доброте, разумијевања. То је прича о емпатији и људској солидарности, која се завршава надом и животом - закључује Петровићева, преноси информер.
