.webp)
Завршен је први уписни рок на факултетима, а трема није дрмала само будуће бруцоше већ и њихове родитеље. Страховали су да ли ће им дјеца уписати жељени факултет, али и да ли ће бити на буџету и школовати се о трошку државе или ће сами морати да плаћају студије.
А разлика није уопште мала, када су у питању финансије. Студирање на буџету подразумијева да трошкове студија сноси држава, да будући академац може да конкурише за мјесто у студентском дому, да се храни у студентском ресторану и то све по повољним цијенама. Може да аплицира и за студентске кредит или стипендију коју нуди држава, којима може да покрије комплетне трошкове хране и смјештаја. Издаци за родитеље у том случају су знатно мањи.
Међутим, уколико студије упишу као самофинансирајући студенти то захтјева озбиљна финансијска издвајања. Врло често родитељи подижу кредит у банци, како би затворили финансијску конструкцију.
Примјера ради, за бруцоша који је самофинансирајући студент на Архитектонском факултету у Београду годишња школарина је 300.000 динара, што је око 2.500 евра. На ЕТФ-у за студијски програм Софтверско инжењерство треба да издвоји 282.000 динара, што око 2.400 евра годишње. Уколико изнајми гарсоњеру у близини тих факултета то је још око 300 евра мјесечно, што је годишње 3.600 евра. Само за школарину и стан родитељи тих студената ће морати да издвоје око 6.000 евра годишње. Када се томе додају трошкови за храну, уџбенике, цифра је много већа.
Како би обезбиједили сугурно буџетско мјесто млади полажу пријемни на више факултета, а узимају индекс оног факултета гдје су на буџету. Такође, дешава се да одустану од жељеног студијског програма уколико су на списку за самофинансирајуће студенте и уписују факултете гдје има слободних буџетских мјеста.
Нови Сад, Београд, Ниш, Крагујевац, Нови Пазар, Косаовска Митровица (привремено сједиште Универзитета у Приштини), све су то универзитетски центри гдје кирије за станове додатно иду горе крајем августа и у септембру, пред почетак академске године.
Најскупљи Београд
Најскупље је изнајмљивање стана у Београду. Тренутно је на сајту 4зида.рс оглашено више од 7.500 станова за издавање у престоници, а разлике у цијенама зависе прије свега од локације, структуре стана и нивоа опремљености.
''На најтраженијим општинама, просјечне оглашене цијене издавања гарсоњера крећу се од 263 евра на Палилули до 471 евро на Савском венцу. Најскупље општине су и даље Савски венац, Стари град и Врачар, што је очекивано с обзиром на атрактивност локације и понуду станова више категорије. Истовремено, Звездара, Вождовац и Палилула и даље нуде нешто приступачније опције за издавање, нарочито у сегменту мањих станова'', каже за РТ Балкан Александра Михајловић са портала 4зида.
Подаци са тог портала показују да је просјечна цијена гарсоњере на Палилули 263 евра, Вождовцу 297, Звездари 316, Новом Београду 375, Врачару 414, Стари град 428, Савски венац 471 евро.
Просјечна цијена једнособних станова на Палилули је 338 евра, Вождовцу 365, Звездари 365, Новом Београду 439, Врачару 460, Старом граду 522, Савском венцу 545 евра.
За двособне станове просјечна цијена на Палилули је 511 евра, Звездари 520, Вождовцу 552, Новом Београду 737, Врачару 740, Старом граду 860, Савском венцу 1.073 евра.
Агент за некретнине Катарина Лазаревић за РТ Балкан каже да су кирије и даље високе и савјетује студентима да се удружују и дијеле трошкове становања.
''Цијене јесу и даље високе, али студенти морају нечег да се одрекну или локације или комфора. Добиће мањи стан ако желе да живе у центру и већи стан, ако је мало даље. Увијек предлажем да се удруже два студента и да закупе стан као што раде на западу. Мали станови су одувијек бити скупи'', навела је она.
Смјештај у дому
Цијена смјештаја у студентским домовима знатно су ниже. Зависно од категорије собе и броја студената у њој, цена смјештаја креће се од 1.300 до 3.190 динара мјесечно. У студентским ресторанима сва три оброка студенти дневно плаћају 266 динара - доручак 56 динара, ручак 120 динара, вечеру 90 динара. Треба напоменути да на смјештај и исхрану по тим цијенама могу рачунати студенти који су на буџету.
Самофинансирајући студенти могу такође да се хране у студентским ресторанима, али по економским цијенама. И те цијене су знатно повољније од свих других опција. Сва три оброка коштају их 680 динара- доручак 130 динара, ручак 310 динара, вечера 240 динара.
За наредну академску годину шакултети нису мењали цијену школарина. Једино је на Факултету педагошких наука у Јагодини, који припада Универзитету у Крагујевцу ове године повећана школарина за 11.000 динара, са 78.000 динара на 89.000 динара.
На факултетима Универзитета у Београду цијене школарина крећу се од 60.000 динара до 300.000 динара. Најнижа је на Техничком факултету у Бору 60.000 динара, док је највиша на Архитектонском факултету 300.000 динара.
Школарине на Универзитету у Крагујевцу се креће од 45.000 динара (Агрономски факултет у Чачку) до 180.000 динара колико износи школарина на Одсјеку за примијењену и ликовну умјетност Филолошко-умјетничког факултетa у Крагујевцу.
На Државном универзитету у Новом Пазару цијене школарина су од 60.000 до 120.000 динара на различитим департманима.
На Универзитету у Новом Саду највиша школарина износи око 220.000 динара и то на смијеру Оптометрија на Природно-математичком факултету. Најнижа, свега 50.000 динара износи школарина на Педагошком у Сомбору.
На Универзитету у Нишу школарине се крећу од 55.000 динара (Машински факултет) до 150.000 динара (Архитектура).
