Иницијатива Гласај за живот с поносом и опрезном надом поздравља вијест која враћа достојанство хиљадама грађана – листе чекања за имуномодулаторну терапију за обољеле од мултипле склерозе у ФБиХ више не постоје.
Увођењем 65 нових пацијената у терапијски процес, ова тиха и подмукла болест коначно је добила третман који заслужује, а пацијенти оно што им одавно припада право на живот без одлагања.
Ово није број. Ово је побједа. Али и опомена.
Још од септембра 2024. године, иницијатива Гласај за живот упозоравала је на заборављене пацијенте и невидљиве листе које су годинама значиле само једно – чекање док болест напредује. Уз притисак јавности, неуморне апале и конкретне захтјеве, данас свједочимо првој стварној промјени.
„Ово није само добар сигнал за особе с мултиплом склерозом. Ово је доказ да систем мора слушати када пацијенти дигну глас. Поздрављамо овај потез и тражимо да не остане усамљен. Вријеме је да здравство почне рјешавати, а не одгађати,“ поручују из Управног одбора иницијативе.
У фебруару 2025. одржан је и кључни састанак с Федералним министарством здравства, којим је отворен простор за озбиљну сарадњу и успостављање заједничке платформе дијалога између пацијената, струке и институција. Тада су отворена и бројна друга питања која још чекају одговоре – од ревизије Листе лијекова Фонда солидарности, која није ажурирана од 2019. године, до неопходности формирања посебног фонда за ријетке болести, доношења Закона о ријетким болестима и побољшања доступности терапија за онколошке и хематолошке пацијенте.
Из иницијативе поручују да је ово само почетак.
„Нећемо стати. Нећемо славити док сви пацијенти, без изузетка, не буду имали приступ терапији која им спашава живот. Ова побједа није крај, већ почетак борбе за систем који лијечи, а не селектује. Позивамо Федерално министарство здравства да у ребалансу буџета обезбиједи додатна средства и за друге пацијенте који још чекају – јер здравље не смије бити питање приоритета на папиру.“
Наредни кораци укључују нови састанак с Министарством и наставак институционалног притиска. Јер здравство које слуша пацијенте не смије бити изузетак – него правило.
