Топлотни талас наставља се широм јужне Европе, а врхунац врућина, с температурама и до 40 степени у Француској, Италији, Шпанији и Португалу, очекује се у идућим данима.
Овај талас захватио је и наш регион, а очекује се да ће трајати све до краја сљедеће седмице. У БиХ високе температуре најављују у седмици која је пред нама.
Узрок врућинама је феномен познат као топлотна купола.
Топлотна купола је метеоролошки феномен у којем се велика маса врућег ваздуха заробљава изнад одређеног подручја, што узрокује екстремне температуре. Уобичајено топли ваздух, будући да је рјеђи од хладног, има тенденцију да се диже увис.
Међутим, снажан систем високог притиска може спријечити то дизање и ширење и присилити топли ваздух да остане заробљен близу површине у одређеном подручју.
Системи високог притиска у том смислу дјелују попут поклопца или куполе над одређеним подручјем.
Атмосферски физичар Бранко Грисогоно, професор са загребачког ПМФ-а, тумачи да "појачана супсиденција у јаком антициклоналном пољу ваздуха не дозвољава дубоку мокру конвекцију и испаравање, већ својим јаким 'поклопцем' чини обрнуто – кочи мијешање ваздуха и провјетравање".
"То се најчешће догађа када је млазна струја, поларна или суптропска, преслаба, а то слабљење је нешто што се збива у овим актуалним климатским промјенама", рекао је лани за "Индекс" Грисогоно.
Бројни проблеми
Сунчева енергија загријава тло, а то загријано тло потом загријава ваздух изнад себе. Без могућности да се подигне и распрши, загријани ваздух остаје близу тла, гдје се наставља загријавати. Он се под куполом збија, а како је његова укупна топлота заробљена у мањем волумену, температура му додатно расте.
Високи притисак такође спречава формирање облака и оборина, што значи да подручје под топлотном куполом остаје суво и сунчано, а то, пак, додатно повећава температуру.
Један од екстремних примјера топлотне куполе догодио се 2021. године у Сјеверној Америци, када су западни дијелови САД и Канаде доживјели рекордне температуре које су премашивале 40 степени узрокујући бројне здравствене проблеме људи и шумске пожаре.
Разумијевање топлотних купола кључно је за припрему и одговор на топлотне таласе, који ће с климатским промјенама постајати све учесталији и интензивнији.
Студија објављена у часопису "Нејчур Клајмат Чејнџ" анализирала је топлотну куполу из 2021. године у западној Канади и САД те закључила да су климатске промјене значајно повећале вјероватноћу таквих догађаја. Према тој студији, ако глобалне температуре порасту за 2 степена изнад прединдустријског нивоа, топлотне куполе, попут оне из 2021, могле би се појављивати сваких десет година.
"Веза између екстремних врућина и просјечне температуре може се дјелимично објаснити повратном спрегом између влажности тла и атмосфере. Очекује се да ће се вјероватноћа екстремних врућина сличних онима из 2021. године повећати због општег загријавања, појачане повратне спреге између влажности тла и атмосфере те слабе, али ипак значајно повећане вјероватноће циркулације сличне топлотној куполи", пишу аутори у сажетку.
Климатске промјене
"Булетин оф д Атомик Сајентистс" објавио је 2023. да су због климатских промјена топлотне куполе постале пет пута вјероватније.
Климатске промјене утичу на динамику атмосфере, укључујући промјене у обрасцима високог и ниског притиска. Јачи и трајнији системи високог притиска могу довести до чешћег формирања топлотних купола. Такође, климатске промјене могу ослабити млазне струје што омогућава системима високог притиска да дуже остану на једном мјесту.
Како се поларни ледени покрови топе, а површине покривене шумама и травом замјењују површинама попут асфалта и бетона, рефлективност Земљине површине се смањује. Тамније површине рефлектују мање топлоте у свемир, односно апсорбују је више, због чега се ваздух изнад њих снажније загријава. То, пак, може подстакнути чешће формирање и дуже трајање топлотних купола.
Градови због урбаног топлотног ефекта додатно погоршавају ефекте топлотних купола. Бетон, асфалт и други грађевински материјали апсорбују и задржавају више топлоте од ливада и шума, што може појачати интензитет топлотних таласа унутар урбаних подручја.
Климатске промјене такође доприносе учесталијим и јачим сушама. Суво тло и мањак влаге смањују могућност хлађења површине кроз испаравање, што опет појачава учинак топлотних купола. Мањак влаге у ваздуху такође смањује количину облака, што омогућава да још више сунчеве енергије дође до тла и загрије га.
Трајање топлотних купола
Топлотне куполе с климатским би промјенама могле постајати све дуготрајније.
Како смо већ навели, климатске промјене могу узроковати слабљење висинске струје и смањење разлике у температурама и притиску између поларних и тропских крајева јер се поларни крајеви због отапања рефлексивног леда брже загријавају.
То, пак, може узроковати спорије гибање атмосферских система, што значи да се системи високог притиска, који стварају топлотне куполе, могу дуже задржавати изнад одређених подручја.
Продужене суше смањују количину влаге у тлу, што додатно стабилизује високи притисак и омогућује топлотним куполама да дуже трају.
.webp)
