У само једном дану у Србији још двије жене изгубиле су живот у породичном насиљу. Један случај догодио се у Бајној Башти, гдје је бивши супруг убио бившу жену и седмогодишње дијете, а други у Нишу, гдје је мушкарац од 75 година ножем убио супругу у породичној кући. Од почетка године у Србији је убијено 12 жена и једно дијете, а друштво се с правом пита: да ли су ови злочини могли да буду спријечени? Ко је поново заказао - систем, појединци или сви заједно?
О овим злочинима говорила је у емисији ''Уранак'' на телевизији К1 Бојана Отовић Пјановић из Управе МУП Србије. Поставља се питање: може ли један позив спасити живот? И колико још злочина мора да се догоди прије него што заштита постане дјелотворна?
''Што се тиче случаја у Бајној Башти, полиција је поступала и изрицала хитне мјере насилнику. Он је једном приликом прекршио те мјере и због прекршаја је издржавао затворску казну. Што се тиче Ниша, у питању јесу старији људи, али је важно напоменути да се, без обзира на године, живјело у духу да је најважније очувати породицу. Малтретирање жена и нарушени односи били су срамота коју није требало дијелити с другима. Нажалост, такав модел понашања преноси се и на насљеднике, на дјецу која живе у том домаћинству. Људи у тим годинама имају промјене у понашању које могу представљати ризик за наступање нежељених посљедица. Насиље у породици није приватна ствар, то је озбиљан циклус који траје и понавља се. Када говоримо о Бајној Башти, веома је важно послати поруку свим женама да, оног тренутка када се оснаже да пријаве насиље, посебно када имају дијете, слиједе упутства и поступају онако како им кажу надлежне институције, како би спријечиле евентуалне ризике'', рекла је Отовић Пјановић и додала да се насиље у породици прво пријављује полицији.
Отовић Пјановић је истакла да је током прошле године пријављено 30.000 догађаја и да је изречено много хитних мера по Закону о спречавању насиља у породици.
''Ако искључимо кривичне догађаје који су подношени тужилаштву, то је заиста велики број. Када анализирамо податке за ову годину, видимо да је највећи број жена које су лишене живота био у браку или ванбрачној заједници са партнером. Много мање жена је убијено након што су напустиле заједницу. Оно што морам да напоменем јесте пораст случајева лишења живота мајки. Традиција нас је научила да вјерујемо да су породица и брак институције - што и јесу - али ако воде ка наступању нежељене посљедице, морамо да реагујемо. Застрашујуће је то што многе жене које су убијене никада нису пријавиле насиље. То показује колико фактора може приморати жену да остане у заједници и трпи'', истакла је.
Она је додала да, уколико жена жели да напусти насилника, важно је да прије свега дође у полицију и да се обавезно обрати надлежним институцијама како би добила јасна упутства и заштиту, преноси К1.