Један од главних обичаја јесте плетење вијенаца од биља па вече уочи Ђурђевдана треба да се уберу зелене гранчице.
Једна од најчешћих крсних слава у Србији је Ђурђевдан који се празнује 6. маја. За њега се вежу бројни обичаји.
Један се посебно односи на вече уочи Ђурђевдана. Један од главних обичаја јесте плетење вијенаца од биља па вече уочи Ђурђевдана треба да се уберу зелене гранчице од "ђурђевског цвијећа" - ђурђевка и млечике, направи венац и тиме оките врата, капије и прозори у кући.
Ово се ради како би наступајућа година била пуна здравља и рода у дому. Тај вјенчић треба да се чува годину дана, до сљедећег Ђурђевдана.
Важи још један обичај, а то је да домаћице једну чинију напуне водом и у њу убаце разно прољећно биље, а потом додаје дрен, грабеж и црвено јаје - чуваркућу и стави се испод руже у башти да преноћи. Ујутру се сви умивају том водом - дјеца да буду здрава као дрен, дјевојке да би се момци око њих отимали, а старији укућани да би им кућа била добро чувана.
