Више од пет хиљада Срба на најмонструозније начине убијено је и бачено у јаме на Шушњару 1941. Усташки кољачи су, из Санског Моста и околних села, одводили српско становништво, затварали их по магацинима а одатле одводили на мучење и стријељање. Слободану Зорићу тако је убијен деда.
"Деда је живио у Чапљима, то је шест километара од Санског Моста и уочи Илиндана су их покупили по кућама и затворили у магацин једног дућана, навече су их чак и пустили и сутра рекли да се врате и поново их затворили и повели цестом старом цестом која иде за Кључ код Криве цесте и ту на барама су их стрељали", прича Слободан Зорић, из Санског Моста.
Шушњар је мјесто бола, гдје су на Илиндан 1941. године усташе починиле стравичан злочин који је имао све елементе геноцида. Мјештани су причали да је крв из земље ишла мјесецима након покоља.
"Ови мученици нису помињани све ове године послије Другог свјетског рата и тек 70-тих година прошлог вијека овдје се подизали спомени, а више од 5.000 људи је убијено у тих пар дана, за Илиндан само у Санском Мосту, у околини око 10.000 људи, а у овом дијелу Крајине између 150.000 и 200.000 људи", каже Жељко Будимир, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске.
Обавеза институција Републике Српске и Србије je да чувају истина о страдањима и сјећање на жртве.
"Међутим, наша обавеза је да укажемо на тренутну ситуацију која се дешава овдје иза наших леђа се налази један споменик монумент који видјели сте сви у каквом стању се налази што само говори о односу према српским жртвама. Очигледно је да неко не жели да се зна истина и изгледа да би најбоље било, како је то било плански замишљено у НДХ, да Срби више не постоје на овим подручјима", каже Виктор Нуждић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Колико је страдање Срба важно локалним властима у Санском Мосту, показује и стање у коме се налази споменик на Шушњару. Запуштен, ишаран и оштећен, чак ни траву не косе. Једне године је жена која живи у кући поред стратишта, на плочи на којој је описан злочин, прала тепих. Представници тамошње локалне власти на помен не долазе. Сусједна општина, Оштра Лука, у Републици Српској преузела је уређење.
"Ми као општина и као мала локална заједница, сваке године водимо борбу да уредимо ово спомен подручје , јер мук и борба са властима у Санском Мосту од којих никада нема одазива јер они се увијек јаве са тим да имају приоритете и да њима Шушњар није приоритет", каже Душко Дошеновић, начелник Оштре Луке.
Не смије се заборавити овакав однос локалних власи Санског Моста према споменику и мјесту страдања. Трава која нарасте, а коју не би ни да покосе, не може да прекрије сјећање на злочине који су овдје почињени, али ни срамоту због оваквог односа према мјесту на коме је почињен један од најмонструознијих злочина над Србима у Другом свјетском рату.
.webp)
