Жича је српски средњовјековни манастир из прве половине XIII вијека, који се налази у близини Краљева.
Подигао ју је први краљ Србије из династије Немањића, Стефан Немањић, а значајну улогу у њеном подизању имао је и његов брат, Свети Сава. Управо ту крије се одговор на једно питање зашто је Жича баш црвене боје?
Послије стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смјештено сједиште аутокефалне српске архиепископије. Почетком посљедње деценије XIII вијека, манастир је страдао у нападу Татара, послије чега је сједиште архиепископије пренијето у Свете Апостоле код Пећи, а сам манастир је почетком XIV вијека обновио краљ Милутин.
Током средњег вијека, у Жичи су устоличавани епископи и овјенчавани краљеви из династије Немањића, због чега је позната и као “Седмоврата”. Слично, главна манастирска црква, посвећена је Вазнесењу Христовом (Светом Спасу), па се у стручним списима још назива и Спасова црква иако је ово углавном непознато.
Црвена боја манастира Жича
Оно што већина људи прво примијети када је у питању ова импозантна грађевина јесте њена боја. Јер, нема баш пуно манастира у Србији, а ни на свијету који су тако интензивно црвене боје.
О томе како је до овога дошло постоји занимљива прича.
Наиме, Жичу је подигао први краљ Србије из династије Немањића, Стефан Немањић, а значајну улогу у њеном подизању имао је и његов брат, Свети Сава.
Он је једно вријеме боравио на Светој Гори, а по повратку из Никеје у Србију 1220. године наредио је одређене промјене у архитектонском изгледу цркве. У трећој деценији XIII вијека црква је премалтерисана и обојена у црвено.
Историчари умјетности сматрају да је то била управо идеја Светог Саве који је на Светој Гори видио храмове као што су Лавра и Ватопед који су били црвени. Тамо се и упознао са вјеровањем да црква почива на крви мученика и да је то симболични оживотворено у боји цркава и након тога је захтијевао од мајстора да и Жичу обоје на исти начин, преноси Историјски забавник.
