Данас се слави Илиндан, посвећен лику и дјелима Светог Илије, у народу познатог и као Громовник.
Наша традиција гаји обиље обичаја, а за овог свеца и пророка, везују се они који вијековима уназад показују страхопоштовање према Светом Илији.
Занимљиво је и то, што се за овај дан народ чува од строгих “казни” овог свеца и посвећени су клоњењу од несрећа које могу да задесе једну породицу или цијело насеље.
Више о томе причала је проф. др Весна Марјановић, етнолог.
– Свети пророк Илија био је најмоћнији старозаветни пророк и вјерује се да је у Царство Божје прешао жив. Стога српски народ приликом светковања Илиндана не справља жито јер вјерује да је овај светитељ жив.
Многе од ових пракси нису оправдане са становишта црквених обреда, али у народу се обичаји у вези са Илинданом строго поштују, пошто се Свети Илија сматра најсиловитијим од свих огњевитих светаца – односно, оних који управљају муњама и громовима. У народним песмама је стога познат и под надимком “Громовник”.
Народно је вјеровање да Свети Илија не смије сазнати када је рођен, јер би се од силине његовог празновања небом проламали громови који би могли побити многе људе, па његове сестре, Огњена Марија и Блага Марија, то држе у најстрожој тајности – наводи саговорница.
Вјеровања у друге бројне непогоде везују се за овог свеца
Свети Илија није само громовник према народном вјеровању, како даље објашњава проф. Марјановић, већ је уз громове и муње народу доносио и друге невоље: падање града, прекомјерну кишу или велику сушу, неподношљиве врућине, снажне вјетрове и олује, чак и паљевине.
Стога су у његовом лику утјеловљене све невоље опасности које могу снаћи једно домаћинство или цијело насеље. Тога дана је било забрањено и купање у ријеци, чак се то преносило и на цијели мјесец август, јер се вјеровало да уколико би се забране прекршиле, Свети Илија би се светио, преноси Она.
.webp)
