У селу Репух, недалеко од Живиница, нема домаћинства које не зна за Шахзу Решић.
Кажу - вриједнија и одлучнија жена у БиХ се тешко налази. У истом даху додају и да би се ријетко који мушкарац усудио да јој стане на црту.
Јер, како каже сама Шахза: "Волим да изударам мушкарца, душа ми је..."
У браку је више од четири деценије, са човјеком за ког, каже, у почетку није имала никаква осјећања.
"Имамо ми и унуке које су се већ поудале. Волим га како не, са њим имам петоро дјеце, али у почетку га нисам вољела. Мајка ми је рекла да се за њега удам, ја нисам хтјела - свашта сам му говорила само да оде, али он није отишао, остао је и у року од три мјесеца смо се вјенчали", прича она.
Из љубави није кренуло, али је, како вријеме показује, узајамно поштовање постало темељ њихове заједнице.
Шахза је одрасла као јединица, а дјетињство је дјелимично провела у Словенији. Отац ју је, каже, уписао на карате, а она положила четири појаса.
"Ја сам била јединица. Отац ми је радио у Словенији и тамо када сам живјела уписао ме на карате. Ја сам положила четири појаса, вољела сам да се потучем", присјећа се.
Кад је пала породична одлука да се врате у БиХ, кренула је у живот који ће тестирати све њене вјештине - и физичке, и оне срчане.
"Али матер каже ајмо у БиХ, кренуће ми дијете лошим путем и тако ми дођемо овдје…", прича Шахза.
Први велики сукоб у новом дому десио се с њеним свекром. Шахза није могла да поднесе да гледа неправду, нарочито према женама.
"Мени је свекар био опасан. Ми једном радимо у њиви и ја чујем нешто пишти. 'Шта је оно, Есаде, шта се чује?' Каже 'млати ћаћа опет матер'...'Кога?' Кад сам ја дошла доле, он је притиснуо и туче је... Кад сам га ја зграбила, ударала, ударала: 'Хоћеш ли је више икад тући?' каже 'нећу, само ме пусти...'", прича даље Шахза.
Свекар је затим побјегао код њеног мужа да се жали, али је наишао на зид.
"Он је излетио из куће и отишао право код мог мужа и каже му 'Води оно из куће, убила ме…' А мој муж каже: 'То је моја жена, ја сам вама лијепо рекао да се са њом не зафркавате'", додаје.
Инциденти су се понављали. Једног дана, док је спремала храну за дванаесторо жетелаца, свекар је покушао да је понизи.
"Било нам 12 жетелаца, нека мала дјеца од његове разведене кћерке и разведеног старијег сина ту, ја сама спремам храну, направила сам скоро све, осим једног бурека још... Дође он да носи храну и ја му кажем: 'Сачекај бабо још да ми се испече један бурек, нисам стигла прије, гледала сам ову дјецу…' А он мене зграби за пунђу и каже 'Дошла си ту да се кинђуриш…'", присјећа се даље.
Тада је Шахза пресјекла.
"Ја сам се окренула, убила га, убила га, кроз прозор сам га избацила… Свекрва долетјела и каже, шта је било - Рекла сам му да ме никад више није дирнуо, убићу га", наставља своју причу.
Упркос свему шта се дешавало у тој породици и са свекром, муж јој је светиња. Човјек с којим дијели живот више од 40 година има њен понос и заштиту.
"Са својим мужем живим 42 године и кажем да га волим и да нико не смије да га дирне", каже она, преноси "Телеграф".
.webp)
