"Od 52 kompanije koje se bave peradarstvom u BiH, uz četiri kompanije koje su završile cijeli proces monitoringa, još najmanje 10 ima šanse da ispuni uslove i izvozi u neku od zemalja članica Unije. Imamo moderne kompanije, sposobne", rekao je Šarović. 

On je izrazio nadu da će mogućnost izvoza mesa peradi u zemlje EU rezultirati povećanjem proizvodnje, s obzirom na to da je ovaj sektor sposoban da proizvede 50.000 tona mesa, od čega se u zemlje Cefta i treće zemlje izvozi malo više od 9.000 tona. 

"Mislim da su naše mogućnosti uz podršku institucija mnogo veće. U BiH se 52 kompanije bave ovim poslom koji za sebe veže više od 300 farmi i više hiljada radnih mjesta", naglasio je Šarović. 

On je upozorio da se moraju spriječiti zloupotrebe koje se u posljednje vrijeme dešavaju uvozom smrznutog pilećeg mesa iz trećih zemalja koje se u BiH odmrzava i stavlja na tržište, što direktno pogađa peradare. 

Direktor Kancelarije za veterinarstvo BiH LJubomir Kalaba rekao je da je, nakon što je 21. februara objavljena odluka u Službenom glasniku EU, sada neophodno 45 do 50 dana za uspostavljanje procedura, odnosno upis u "Trakes" sistem EU za najavu i deset dana da na tom sistemu postane validna lista. 

Kalaba je naglasio da je sada neophodno intenzivirati rad i na ispunjavanju uslova za izvoz i konzumnih jaja, te dodao da je podnesen zahtjev Evropskoj komisiji da BiH bude uvrštena na listu zemalja iz koje je moguće uvoziti jaja za prodaju. 

"Da bismo izvozili konzumna jaja treba da imamo odobren plan kontrole salmonele, što mi trenutno nemamo. Na tome treba da radimo. Jaja za preradu su bitna jer mnogo kompanija prave kompozitne proizvode, kao što su pite i ne mogu izvoziti ako nisu na ovoj listi", rekao je Kalaba. 

Zamjenik predsjedavajućeg Koordinacionog tijela za peradarstvo BiH Predrag Miličić istakao je da BiH ima veliki potencijal kada je riječ o proizvodnji konzumnih jaja i u toj grani bi mogla da ima ozbiljnu ulogu na tržištu EU. 

Učesnik sastanka, direktor kompanije "Madi" Maid Jabandžić rekao je da dozvola za izvoz na tržište EU predstavlja i mogućnost za nova zapošljavanja, nove kapacitete i finansijske tokove. 

"Nadamo se da će biti što manje necarinskih barijera. Urađen je najveći dio posla i nadam se da ćemo u narednom periodu imati samo dobre vijesti kada je riječ o izvozu", naveo je Jabandžić.