Пала је коначна одлука, Марко Пипунић са својом Жито групом излази на берзу. Најављено је покретање процеса иницијалне јавне понуде дионица (ИПО), а циљ је уврштење на уређено тржиште Загребачке берзе.
Зашто би неко дао новац приватној фирми, објаснио је сам Марко Пипунић.
Овај рођени Модричанин у предузетништво се отиснуо прије 35 година с пунцем. Каријеру је Марко Пипунић, како сам зна рећи, градио на истој локацији, али у неколико држава, од Југославије и БиХ до Хрватске и сада Европе. С дипломом Пољопривредног факултета у Осијеку основао је приватну фирму која се у почетку бавила трговином ратарским културама и репроматеријалом.
"Тада сам видио прилику да све оно што се радило у друштвеним предузећима, како су се тада звала, пренесем у фирму која ће се касније звати Агропосавина. У тим првим годинама транзиције из једног друштвеног система у други, из договорене економије у тржишну, трговина је била први капитал, својеврсни статус с којим смо сви знали радити. Провео сам двије године у бившој држави, затим је дошао рат, морали смо отићи, а логика је налагала повратак у Осијек. Тај град сам познавао, осјећао сам се као домаћи јер сам овдје студирао и дуго живио. Осијек ми је, стога, био природан избор за улазак у агробизнис", открио је своје почетке Пипунић, оснивач и већински власник Жито групе, у емисији ХРТ-а ‘Друга страна’, пренио је тпортал.
Тржиште бивше државе бројило је 22 милиона људи и сматрао га је великим, али на њему је било мало приватних фирми, а како каже у шали, ‘новца је било на лопате’, само га је требало знати узети.
Овај 64-годишњи предузетник 2017. године окитио се наградом Ernst&Young (ЕY) Предузетник године за 2016., што га је одвело до Монака, на такмичење за титулу ЕY Свјетског предузетника године. А да при томе није знао говорити ни енглески, њемачки или неки други страни језик. Побједу је однио Канађанин.
"Онда сам први пут схватио да не треба имати комплексе", рекао је, а на питање водитеља је ли сада индустрија хране хит у свијету одговорио:
"Можда сада јест, али прије су били занимљиви мода, хотели, туризам. Ово што ми радимо, свиње, млијеко, јаја, краве, пољопривреда, орање, копање, то није баш занимљиво широј популацији. То је чак прилика да се некада сакријете испод радара и успијете. Добро је што не растемо експоненцијално брзо, али растемо по уобичајеној стопи, 10, 20 посто годишње", казао је.
Како је настала Жито група
Жито група стасала је на темељима некадашњег ИПК Осијек, ППК Валпово, Ђаковштине, фирми купљених у стечајевима и предстечајевима. Сам Пипунић је и члан Удружења Прстен, а који важе, како говоре, за најмоћније лобисте у Хрватској.
"Рекао бих да су те фирме настале у вријеме социјализма и нису се успјеле на вријеме прилагодити новим околностима док су приватне компаније биле у стању брже реагирати. Ту сам препознао прилику, тим више што у Славонији готово и није било конкуренције, то подручје тада многима једноставно није било занимљиво. Сам себи сам тада рекао: ако су те фирме старе и по 50 година, вриједи их детаљно анализирати. Ушао сам дубински и схватио да је главни проблем био у неорганизованости, без праћења тржишне конкуренције, и нерационалним трошковима", објаснио је своје потезе овај предузетник.
На питање је ли му ‘на руку ишла политика’, каже: ‘Не могу ми ићи на руку јер ми искључиво радимо на тржишту. Ако нама крајњи купац неће купити производ, ту вам не може помоћи ниједна власт – и да хоће. С друге стране, ако се помаже нешто што није у складу са законима, онда ћете довести у проблем и себе и друге.’
Сматра да си у 35 година нису имали потребе ни помагати, а ни одмагати.
"Политика нам даје платформу, полигон, а наши менаџери су ти који требају стварати нову вриједност", каже Пипунић који тренутно запошљава укупно 1600 људи, а његова Жито група обрађује око 80.000 хектара земље.
Објашњава да је Жито група вертикално интегрисана пољопривредно-прехрамбена компанија која може пратити свој производ од њиве до стола. У јајима, пршуту, месним производима, свињама, млијеку које не пакују, али га продају хрватским компанијама, у предности су у односу на друге јер, како објашњава Пипунић, у вријеме кризе лакше је балансирати.
"Имамо заокружен циклус, први смо у производњи јаја, други у свињама, трећи у млијеку. Нити смијем, нити желим увјеравати некога да се прикључи у ИПО, позивамо људе да буду наши партнери у даљњем ширењу и развоју", каже.
Огромне инвестиције
У посљедњих девет година Жито група инвестирала је више од 200 милиона евра, а у новом циклусу планира уложити додатних 105 милиона евра. Пипунић види прилику у свињогојству, ‘тамо гдје смо недостатни и гдје можемо бити конкурентни европским произвођачима’.
"У свињогојству имамо знање, добар know how. Идемо томе што добро радимо удуплати капацитете, повећати производњу пршута јер са садашњих 160 хиљада имамо потражњу већу за 20, 30 посто него што их можемо испоручити. Ту смо одлучили повећати капацитет за 50 посто. То је оно што можемо у кратком року. Енергија је данас свима у свијету занимљива, бојимо се хоћемо или нећемо имати струје, а ми смо самодостатни, онолико колико је потрошимо, толико и произведемо", објашњава он.
Фудбалским рјечником описао је како је завршио у здравству и туризму.
"Постоје скаути који обилазе Бразил тражећи мале Месије и доводе их у Барселону. На сличан начин и ја сам имао привилегију познавати људе који су, премда родом из БиХ, у Њемачкој изградили велике свјетске каријере. Замолио сам их да своје знање и искуство врате у регију из које су потекли. И успио сам – успио сам вратити докторе из Њемачке. Данас имамо пацијенте из Казахстана, Дубаија, Саудијске Арабије, сви они долазе у Чепин", каже, напомињући да је све то ‘додана вриједност’ крају из којега долази.
Истовремено хотел у Чепину, саграђен, како каже, на њиви, нигдје ничега, од Букинга је добио плакету да је с оцјеном 9,9 најбоље оцијењен хотел с преко 500 рецензија у Европи, преноси Бизнисинфо.
