У Њемачкој је 2024. редовно било запослено 1,1 милион особа старијих од 67 година.
То је 51.000 више него годину дана раније и уједно највећи број забиљежен до сада, подаци су Савезног завода за статистику.
Прије 20 година број запослених међу пензионерима готово да се учетворостручио.
Године 2024. је било запослено само 288.000 особа старијих од 67, иако је укупан број пензионера тада износио 19,6 милиона, што је тек нешто мање него данас, када их има 21,4 милиона.
То значи да четвртину становиштва Њемачке чине пензионери.
Иначе, законски прописана старосна граница за одлазак у пензију 2004. у Њемачкој износила је 65 година, преноси Дојче Веле.
ЦДУ: Повећати број пензионера који раде
Генерални секретар владајуће Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Карстен Линеман изазвао је недавно полемику када је у једном интервјуу алудирао на то да су грађани Њемачке лијењи, а посебно се то, по њему, односи на пензионере.
"За очување благостања потребно је повећати број пензионера који раде, а да би се то постигло, треба увести подстицаје за запослене пензионере", рекао је Линеман.
Једна од идеја предвиђа да запослени пензионери буду ослобођени пореза на плату до износа од 2.000 евра.
Многи пензионери раде да би преживјели
Сара Вагенкнехт, предсједница истоимене странке Савез Сара Вагенкнехт, замјерила је Линеману да својим изјавама вријеђа пензионере.
Она је рекла да нису сви пензионери који раде принуђени на продужење радног вијека из финансијских разлога - неки једноставно уживају у свом послу.
Ипак, у разговору за недјељник "Стерн" нагласила је да су многи заиста приморани на додатну зараду како би уопште преживјели.
"Учетворостручење броја запослених пензионера показује да су стотине хиљада њих једноставно принуђене да допуне своје биједне пензије", рекла је Вагенкнехтова.
Она одавно захтијева промјену система пензијског осигурања по узору на аустријски модел.
Многи не могу да живе од пензије
Према подацима Министарства рада, 2024. године просјечна мјесечна нето пензија за оне који су најмање 45 година уплаћивали у пензиони фонд износила је 1.543 евра.
И тај износ је једва довољан за преживљавање у већим градовима, гдје просечна кирија за двособан стан износи око 1.000 евра.
Најугроженија група пензионера су они који из разних разлога већи дио живота нису били запослени или нису уплаћивали доприносе, што је чест случај код самохраних мајки или самосталних предузетника.
