Сваки мај у Србима поријеклом из Коњица пробуди она најтежа сјећања. 2. маја '92 убијен је Ђуро Магазин - прва жртва великог српског страдања у Коњицу, након њега убијено је још на стотине Срба. На данашњем помену срећемо Славка Нинковића, побраја нам убијене чланове своје породице, изгубио их више од 15.
"Отац ми је убијен на кућном прагу, брат је био шест и по мјесеци у логору Челебић, мајка је била у Логору. Тако да то су била тешка времена и вјерујте сада након толико времена када се сјетим шта сам све прошао не зна да ли бих сада остао при памети“, каже Славко Нинковић из Коњица.
Нада је пред камером АТВ-а једва проговорила. Преживјела је голготу која је трајала 9 мјесеци. Овако све описује.
"Жалосно, тужно, језиво, страшно. Нешто нас је снашло што нисмо ни сањали ни мислили да ће нас снаћи. Туђин и душманин затрли нам село“, каже Нада Вујичић из Коњица.
Српска села су паљена а Срби су одвођени у логоре Челебић и Мусала. Мучени су и убијани. Све су то радиле њихове комшије Муслимани и Хрвати, слабо је ко одговарао за ове злочине. И данас протјерани Срби сабирају жртве.
"383 српске жртве су страдале током Одбрамбено-отаџбинског рата. 167 погинулих бораца друге лаке пјешадијске бригаде, 35 бораца убијених у логорима, 24 Коњичанина погинула на другим ратиштима, 12 припадника других бригада који су нам помагали у одбрани вјековних српских огњишта, 9 добровољаца и 136 цивила“, каже предсједник Удружења Коњичана Зоран Пологош.
У Коњицу је прије рата живјело више од 7.000 Срба данас их тамо нема ни 200. Петар и Павле Голубовић најмлађе су жртве стравичног злочина над Србима у Коњицу. Имали су само пет и седам година.
Централно спомен обиљежје страдалим Коњичанима подигнуто је у порти храма у Гацку. Преживјели Коњичани и њихови потомци сваке године овдје дођу другом маја на дан када је пала прва жртва.
