Сједињене Америчке Државе (САД) држе највеће залихе златних полуга на свијету – чак око 8.134 тоне злата, према подацима Свјетског савјета за злато за трећи квартал 2024. године.
То је знатно више од других великих економија попут Њемачке, Италије, Француске, Русије или Кине. Већина тог злата се налази под строгим надзором у најзаштићенијим трезорима у земљи, укључујући чувени Форт Нокс.
Форт Нокс, изграђен 1936. године, тренутно чува око 147,3 милиона унци злата, што чини приближно половину укупних златних резерви САД-а. Трезор је познат по изузетној безбједности и систему заштите који америчка влада никада не открива у потпуности јавности.
Поред тога што је ковница, "Вест поинт минт" функционише и као складиште за око 22 одсто америчког злата, што износи приближно 54 милиона унци. Налази се близу Америчке војне академије и такође има висок ниво безбједности. Денвер такође складишти значајне количине злата – према подацима из 2023. године, тамо се налази око 43,85 милиона унци.
Подземни трезор Федералних резерви у Њујорку, у срцу Менхетна, чува више од 5.800 тона злата, али углавном у име страних влада и међународних институција, а не у власништву САД-а. Ова локација симболизује повјерење страних партнера у сигурност америчког система.
Како су САД прикупиле толико злата?
Историја америчких златних резерви везана је за низ политичких и економских одлука које су обликовале глобални монетарни систем. Током 19. и почетком 20. вијека, САД су користиле такозвани златни стандард, што је значило да је вриједност долара била везана за одређену количину злата. Залихе злата су биле кључне за монетарну стабилност.
Такође, Законом о златним резервама из 1934. године, Министарство финансија САД-а добило је овлашћење да преузме власништво над свим монетарним златом у земљи. Тиме је централизовано управљање резервама, а истовремено је забрањено приватно власништво над златним полугама.
Предсједник Ричард Никсон 1971. године одлучио је да укине могућност замјене долара за злато. Тиме је окончан међународни златни стандард, а свјетске валуте су прешле на такозвани фиат систем, у којем валута више нема покриће у злату.
Највеће златне резерве ван САД
Њемачка је друга по величини са 3.351,2 тона, што чини 77,1% њених девизних резерви. Већина се чува у трезорима Бундесбанке у Франкфурту, док се дио налази у Њујорку и Лондону. У посљедњих неколико година, Њемачка је повратила значајне количине злата из иностранства ради веће безбједности и транспарентности. Русија посједује око 2.336 тона злата (пето мјесто), одмах иза САД, Њемачке, Италије и Француске. Вриједност резерви достигла је 217,4 милијарде долара, углавном због раста цијене злата на свјетском тржишту, које је од почетка 2022. порасло преко 70%, премашивши 3.000 долара по унци у марту 2025.
Злато сада чини око 35,4% укупних руских девизних резерви – највише у посљедњих 25 година. Ова стратегија је дио руских настојања да смањи зависност од америчког долара и ублажи посљедице западних санкција.
Међутим, иако државне резерве расту, залихе злата у руским комерцијалним банкама су пале – крајем 2024. године износиле су око 38,1 метричку тону, што је најнижи ниво од јула 2022. године.
Русија је и други највећи произвођач злата у свијету, са годишњом производњом од око 310 тона (2024).
Кина (6. мјесто) посједује 2.292,3 тоне злата, што је 6,5% њених девизних резерви. Од 2023. до 2025. Кина је знатно повећала златне резерве, купујући их редовно као дио стратегије смањења зависности од долара и повећања финансијске независности. Швајцарска, позната по финансијској стабилности и неутралности, има 1.039,9 тона злата (9,6% девизних резерви). У априлу 2025. из САД-а је увезла чак 63 тоне злата – највише од 2012. године. Швајцарска је главни свјетски центар за рафинисање и транзит злата, са трезорима унутар земље. Швајцарска је из Велике Британије увезла и 1,6 тона злата руског поријекла у вриједности 138 милиона франака – пет пута више него мјесец раније.
Индија, Јапан и Турска налазе се на зачељу листе по количини златних резерви. Куда иде злато због глобалних тензија? Ултрабогати све више премјештају своје злато у иностранство због економске и геополитичке неизвјесности. Сингапур постаје све популарнија дестинација. Према СиЕнБиСи-у, тамо се тренутно налази злато и сребро вриједно око 1,5 милијарди долара.
Складиште познато као “The Reserve” има приватне трезоре и високу комору са сефовима у три спрата. Од јануара до априла 2025. наруџбе за складиштење злата и сребра порасле су за 88% у односу на исти период 2024.
Такође, продаја златних и сребрних полуга порасла је за 200% у односу на прошлу годину. Богати све више бирају физичко злато умјесто папирног, како би смањили ризик од уговорних страна и геополитичких шокова.
(Банкар/Финанције.хр)
