Двије године након једног од најстрашнијих злочина у новијој историји Србије, масакра у Дубони и Малом Орашју који је починио, на 20 година осуђени Урош Блажић, по први пут за "Курир" телевизију јавно је говорио Јовица Стевановић, грађевински мајстор и један од рањених преживјелих свједока.
Његово свједочење потресно освјетљава тренутке ужаса, борбу за живот и посљедице које је доживотно понио са собом.
"Ја сам грађевински мајстор, гледао сам тај дан неке послове. Зет ме је питао да направимо капију, приближавао се Ђурђевдан, да послије не би имали обавезе. Дошли смо да поставимо капију, ја га нисам видио јер сам постављао шаркице. Како сам устао, осјетио сам као да ме је ударило 500 вати струје, мислио сам да сам закачио кабал. Нисам имао представу да неко пуца", почео је своју исповијест.
Јовица описује тренутак када се злочин догодио.
"Пуцао је у газду, испалио шаржер, видио сам да пуца у газду. У једном моменту шаржер му је испао, ја сам повикао 'Мићо, бјежи!', али Урош је узео други шаржер, опалио је и стигао га је метак. Онда се окренуо ка мени, испуцао ми је други метак у плућа и један у ногу. У плућима ме је ошамутило, али ноге нисам осјетио јер су се одузеле".
У наставку свједочења говори о ономе што је услиједило.
"Шефов брат је изашао на врата и сручио је метке у њега. Видио сам то, занио се и пао. Само је нестао. Мени је глава била савијена, видио сам само труп".
У помоћ су им, прича, притекли непознати људи.
"Наишао је један младић, убацио нас у караван и кренули смо за Младеновац. Успут смо срели Хитну помоћ, они су нас преузели и кренули смо за Београд. До Београда сам био свјестан, а када су ме примили, ту сам изгубио свијест".
Три метка оставила су трајне посљедице.
"Три метка сам примио, због оног у кичми остао сам инвалид. Повадили су све, функционишем. Руке и горњи дио су добро, али ноге ништа".
Стевановић додаје да никада раније није имао проблем са Блажићем.
"Урошу је викендица на 600 метара од мене, никада нисмо имали нешто. Увијек смо се јављали један другоме. Знам и да је уложио жалбу. Мени је свеједно колико год да га осуде, ја сам киван на оца што га је тако васпитао".
На суђењу је био само једном.
"Много сам био потресен и нисам могао да издржим".
Каже да није знао шта се дешава док није било касно.
.webp)
"Чуо сам пуцње, мислио сам да је опалио рафал код продавнице, нисам знао да је пуцао у дјецу у парку. Питао сам се само зашто? Никада се нисам замјерио ни са ким од њих. Са газдом је имао неке нерашчишћене рачуне, то је рекао на суду".
На питање да ли га је нападач препознао, одговара потресно:
"Не знам да ли ме је препознао, да сам се окренуо питао бих га: 'Шта ти је, шта желиш?' Питање је и са мојом д.ецом шта ће бити кад га виде. Ја нисам на њега киван, сад кад би га пустили ја не знам да ли бих могао да дигнем руку на њега", каже Јовица за "Курир".
.webp)
.webp)
.webp)
