Pretvarala se da je prostitutka da bi ušla u zatvor i razgovarala sa Zoranom Jakšićem (60), drugim čovjekom klana „Amerika“, koji je uhapšen 2016. na sjeveroistoku Perua i od tada se nalazi u jednom od najopasnijih zatvora „Migel Kastro Kastro“.
“Stojim ispred visokih metalnih vrata sa bodljikavom žicom u prašnjavom predgrađu Lime, glavnog grada Perua. Peruanska policija je otkrila da je Jakšić 2016. preko luke Kalao brodovima poslao u Evropu više od tone najčistijeg kokaina i trenutno je na robiji od 25 godina”, kaže novinarka Pavla Holcova, osnivač sajta „investigace.cz“, i priča kako je ušla u njegovu ćeliju.
- Moj plan je bio jednostavan. Srijeda je dan za bračne posjete, kad je ženama dozvoljeno da posjete zatvorenike. Muškarcima su posjete dozvoljene nedjeljom. Nadala sam se da ću se stopiti sa masom žena i da mi niko neće postavljati previše pitanja. Dok sam išla prema kapiji, čovjek u havajskoj majici je povikao: „Hej, ne možeš u zatvor tako obučena“. Moje zelene pantalone i crna košulja izazvale su sumnjičavost jedne stražarke.
Rekla mi je: „Žena si i treba tako i da izgledaš.“ Stojim kao ukopana ispred ulaza i razmišljam šta mi je činiti. Srećom, žena koja drži obližnju tezgu za rentiranje polovne odjeće dala mi je plavu majicu sa logom bejzbol kluba Jenkiji u dječjoj veličini, minić i zlatne sandale ukrašene plastičnim dijamantima, garderobu koja odgovara tipičnoj Peruanki koja ide u posjetu svom muškarcu, a stražarka je s odobravanjem klimala glavom - navodi Pavlova, kojoj je stražar poslije provjere pasoša udario pečat na podlakticu i poslao je u drugi red da joj udare i drugi pečat.
-Blok 1A je oronula betonska zgrada sa debelim zidovima, skoro bez prozora i sa mnogo malih ćelija punih zatvorenika. U betonskom dvorištu su plastične stolice i stolovi gdje zatvorenici mogu da ručaju ili popiju kafu sa svojim ženama. Kad sam produžila dalje, prišao mi je zatvorenik Čino i odveo me do Jakšićeve ćelije. Ponašao se kao Jakšićev lični sluga i kucao je na metalna vrata: „Zorane, imaš posjetu.“ Jakšić je odgovorio da ne očekuje nikoga. Pratilac me je pitao: „Ko si ti onda?“, pa sam mu rekla da sam Pavla iz Praga.
Za nekoliko sekundi vrata su se tiho otključala, a ćelava glava se promolila i gledala u mene zabezeknuto: „Šta hoćeš?”. Pokušala sam da zvučim što smirenije. Rekla sam da sam novinarka i da želim da razgovaram o njegovom slučaju. Odgovorio mi je da mrzi novinare i da ne daje intervjue. Dok mi je znoj curio niz leđa, predložila sam da pričamo o bilo čemu. Tada je otvorio vrata i pozvao me da uđem, dok je batler nestao - kaže Pavla, koja je počela razgovor ne navodeći ništa u vezi sa narko-kartelima, kokainom ili pranjem para.
“Postavila sam najgluplje moguće pitanje: „Da li vam išta nedostaje u zatvoru?“. Na moje iznenađenje, odgovorio mi je iskreno da ima sve što mu treba: „Ovdje sve možeš da kupiš. Donose mi hranu kakvu god hoću. Flaša viskija košta 100 dolara plus mito, a imam i omiljeni francuski parfem“. Tek kasnije sam saznala šta tačno znači „imam sve što mi treba“. Na spisku Jakšićevih posjetilaca ističe se grupa elitnih prostitutki iz Crne Gore. Uglavnom mu dolaze po dvije i provode po 16 sati u posjeti”, navodi novinarka i otkriva da se razgovor zahuktao pričama o Peloponeskim ratovima, Tukididu i drevnoj Sparti.
