Финални турнир девете сезоне Лиге шампиона, такмичења под окриљем Свјетске кошаркашке федерације (ФИБА), почиње данас у Атини, а за трофеј ће се борити Тенерифе, Галатасарај, бранилац титуле Уникаха и домаћин АЕК предвођен српским тренером Драганом Шакотом.
Побједнику ће осим пехара припасти и милион долара, сума значајна за буџет сваког, па и најбогатијег европског клуба. Како је саопштено, ускоро ће бити још награда за освајаче, јер је најављено да ће побједник овог такмичења имати мјесто у новој НБА Европа лиги.
Такмицење привлачи све већу пажњу и о томе свједочи и одлука берлинске Албе да се, попут Уникахе прије пар сезона, пресели из евролигашког друштва и прикључи Лиги шампиона.
У првом полуфиналу од 17 часова састају се двоструки побједник Тенерифе и Галатасарај, клуб са једном од најбројнијих армија навијача у Турској.
Домаћин турнира АЕК и бранилац трофеја Уникаха ће одмјерити снаге од 20 часова. Као и у већини претходних Фајнал-форова, Срби су поново кандидати за трофеј.
Драган Шакота, тренер АЕК-а, покушаће да понови успјех из 2018. године и Атињанима други пут подари трофеј. Жуто-црни нису фаворити, иако ће имати подршку барем осам хиљада навијача.
"Није нам, на почетку сезоне, био циљ Фајнал-фор, већ да играмо кошарку по којој ће нас сви препознавати. Успели смо у томе, а срећни смо што смо остварили одличан резултат. Наравно, фаворит је Уникаха, прошле године шампион, екипа која је освојила пет трофеја у последње две сезоне. Свесни смо тога да ћемо играти против невероватног тима. Ипак, Фајнал-фор је питање моментума, на њему је све могуће”, рекао је Шакота на конференцији за новинаре пред полуфинале.
Уз Шакоту, освајачи ФИБА Лиге шампиона били су Александар Ђорђевић, Дејан Кравић и Оливер Стевић, а занимљиво је да се Кевин Пантер управо у овом такмичењу етаблирао као играч за највише домете.
Под диригентском палицом Шакоте и Ђорђевића два пута је био на побједничком постољу.
Досадашњи побједници Лиге шампиона су: Тенерифе (2017, 2022), АЕК (2018), Виртус (2019), Бургос (2020, 2021), Бон (2023) и Уникаха (2024).
