Хрватска се суочава с озбиљном демографском кризом, а бројке које посљедњих мјесеци објављују стручњаци и надлежна министарства све више потврђују оно што грађани већ годинама осјећају – нема ко радити, нема ко рађати.
Земља се убрзано празни, а у борби с несташицом радне снаге, све више се окрећемо увозу страних радника.
На лоше стање у држави упозорава и предузетник и инвеститор Ненад Бакић у објави на Фејсбуку.
“Још један мјесец катастрофалних демографских података. 13 % мање рођених него просјек 2017–2019. Мистериозан пад, највећи у историји, почео је од марта 2022. (зачећа од јуна 2021.) након што је ситуација била стабилна 2017.–2020”, написао је Бакић.
Његова објава изазвала је низ коментара корисника, који и сами депресивно гледају на процес који се догађа у Хрватској.
“Планирана замјена становништва… Гле чуда, од 2022. почео рат у Украјини, и мало Украјина, мало Азија… Практично имамо исти број становника, само што је домицилног пучанства све мање и мање. Зашто замјена становништва? То је већ неки виши циљ којим се управља из Брисела или Париза”, био је један од коментара.
Други пак истичу како је ситуација лоша већ дуже вријеме:
"Ако се малко одмакнемо и погледамо како се мијењао број новорођених у Хрватској од 1950, онда изгледа као да је то процес који траје већ барем 75 година. Само прије о томе нисмо толико размишљали, јер је још увијек било више рођених него умрлих. Као да ипак није крива ни ЕУ, ни Урсула, ни вакцина за КОВИД", написао је један корисник.
“Па не могу ни себе прехранити, како ће дјецу и породицу формирати?! Послове са факултетом у најбогатијим фирмама плаћају 1.300 евра. Како да купе све за бебу, стан, ауто и храну?", упитао је други.
"Све иде планираном динамиком. Оствариће се предвиђање нестанка хрватске нације између 2050. и 2070. Ово је потврда да се на томе ради убрзано, како би се овдје населили народи некадашњих колонија бивших колонијалних сила. Хрватска никада није била колонизатор, али квоте мора испунити. Ти људи долазе са својом културом и традицијом, и не види се труд да се прилагођавања нашој култури. Јер није планиран опстанак нашег народа. Волио бих да ме неко демантује, то би ме изузетно радовало", додао је још један.
Да ситуација није добра, још у децембру је у разговору за "Н1" коментарисао професор и бивши министар господарства Љубо Јурчић.
"Демографија је скоро као математика, то су све неки просјеци. Ми сад губимо становништво, а кад гледамо које становништво губимо, то су млади. А они су репродукцијска снага која треба рађати дјецу. Губимо базу”, рекао је Јурчић.
Процеси у демографији су иначе јако дуготрајни, поручио је.
"Имамо такав случај да више људи умире него што их се рађа. То је најгора ситуација у хрватској историји”, рекао је Јурчић и додао да се прије 20-ак година рађало око 50 хиљада људи, а данас 30 хиљада.
"Да бисмо ми зауставили одлазак наших људи, морамо имати политику креирања перспективних радних мјеста у Хрватској”, каже Јурчић и додаје да је Хрватска неколико пута покушала направити индустријску политику, али да су то увијек били лоши документи.
Што се тиче државе и они су свјесни да нешто треба хитно направити да не бисмо изгубили домицилно становништво. У том контексту, из Владе долазе најаве могућег увођења универзалног дјечијег доплатка, за сву дјецу, независно о приходима родитеља. Министар демографије и усељеништва Иван Шипић већ је раније истакао да досадашњи модел дјечијег доплатка “више није вриједан спомена”.
“Ја бих био задовољан да свако дијете до 18. године има износ који ће бити примјерен, а то је отприлике најмање 100 евра”. рекао је министар Шипић.
Поређења ради, у Њемачкој родитељи на свако дијете добијају 259 евра мјесечно. У Хрватској, пак, износи се крећу између 30,90 и 61,80 евра – и то само за оне чији доходак по члану домаћинства не прелази одређени праг. Сада се разматра модел подршке који би замијенио досадашњу социјалну логику – доплатак би добивала сва дјеца, без изузетка.
Почетком јула ове године послали смо упит Министарства демографије и усељеништва у којој је фази израда новог законског рјешења о универзалном дјечијем доплатку. Тада су нам одговорили да континуирано прате и анализирају спровођењу Закона о доплатку за дјецу како би приступили предлагању одговарајућих промјена, а све у циљу даљњег проширења броја корисника и дјеце за које се остварује право на доплатак за дјецу.
Програмом Владе Хрватске предвиђено је повећање износа доплатка за дјецу за све групе корисника. При том, напомињу из Министарства, свака планирана мјера, како би постигла очекивани резултат у смислу подстицања демографске обнове и оснаживања положаја породица, мора бити резултат анализе и претходне процјене учинака уз осигурање адекватних буџетских средстава за њено спровођење.
Ради постизања тога циља, наводе, неопходно је примијенити комплетан приступ у којем ће се сагледати сви аспекти и размотрити различити модели уређивања система доплатка за дјецу у односу на постојеће корисничке групе, а све како би мјере биле пажљиво циљане и усклађене с другим мјерама у подручју подршке породицама. У том смислу разматрају и могућности увођења доплатка за сву дјецу како би овај вид подршке био породична, а не више само социјална подршка у зависности од доходовног цензуса домаћинства.
Министарство је 14. марта 2025. формирало радну групу, те се у овој фази анализирају модели доплатка за дјецу на нивоу свих чланица ЕУ како би се одабрао најбољи модел за Хрватску у којем би сва дјеца била обухваћена доплатком, али која почива на нивоу социјалне праведности, да оним породицама који имају мања примања допадне више новца (помоћи) и обрнуто. То чине, кажу, и у складу с препорукама Европске комисије о сузбијању сиромаштва и социјалне искључивости дјеце.
“Пред нама је доношење кровног Закона о демографској обнови и Закона о дјечјем доплатку. Циљ доношења кровног Закона о демографској обнови је успостављање свеобухватног законодавног и институционалног оквира који ће омогућити ефикасно управљање демографским промјенама на свим нивоима власти, од националног до регионалног и локалног нивоа. Закон ће омогућити координацију и праћење ефеката демографских мјера темељених на структурисаним подацима, алатима и показатељима. У Министарству се интерно усаглашава опсег новог кровног закона, а у склопу Инструмента техничке подршке Европске комисије договорена је и подршка ОЕЦД-а у изради закона кроз различите анализе, препоруке и укључивање свих дионика у партиципативни процес израде овог закона. У другој половини 2025. године планиране су активности прикупљања података, израда анализа те се до краја године очекује и први нацрт текста закона”, рекли су из Министарства, преноси "Дневно".
