Београд

Година дана од масакра у Рибникару

  • 03.05.2024. 19:10

Јецаји који су парали болну тишину, ријека људи која се, упркос неуморној киши, слила испред Основне школе "Владислав Рибникар" да запале свијећу, чврсти загрљаји и сузе на лицима – тако је изгледао "простор тишине" пред школом. Мук је накратко прекинула сирена која се огласила тачно када је, прије годину дана, дјечак убица испалио смртоносне хице у школске другаре и чувара Драгана.

Жеља породица жртава била је да 3. мај, дан који им је заувијек промијенио животе, буде обиљежен достојанствено. У име родитеља говорили су чланови Мултидисциплинарног тима за успостављање Меморијалног центра.

- Такође вас позивам да потпишете петицију да се 3. и 4. мај прогласе даном сјећања на жртве свих масовних убистава која је покренута управо због 3. и 4. маја. Заиста два тужна дана у историји Србије - каже Јасмина Николић, члан Мултидисциплинарног тима за успостављање Меморијалног центра.

На улазу у школу постављена је просторно - умјетничка инсталација – плави стубови са именима 10 жртава. Подсјетник на трагедију послије које више ништа није исто. Покреће се и дијалог о изгледу и намјени будућег меморијалног центра. 

- Ја у неком метафизичком смислу видим тај Меморијални центар као неки кабинет за културу сјећања. Мјесто за одрастање, не само дјеце већ и друштва - рекао је Братислав Тошковић, такође члан Мултидисциплинарног тима за успостављање Меморијалног центра.

У Ташмајданском парку постављена је и зелена кутија, у коју ће још седам дана грађани моћи да убаце поруке које ће бити уважене када се буде говорило о Меморијалном центру. На екрану су се смјењивале фотографије убијених. Годину дана касније у ваздуху и даље виси исто питање – зашто?

Зашто је један 13-годишњак тог трећег маја дошао у школу и убио Бојану, Ану, Катарину, Мару, Ему, Софију, Андрију, Адриану, Ангелину, и њиховог чика Драгана. Ко је подбацио и ко је одговоран?  

- Мислим да треба да превазиђемо ту подјелу, да озбиљније анализирамо где у нашем друштву постоје велике закривљености, које не би смјеле да постоје. Даћу један примјер, ова количина насиља у медијима, у јавном животу сасвим сигурно да можемо много боље од тога. Али сада нам је питање како ми да то ријешимо сви заједно - истиче Александар Бауцал, 

Почаст жртвама масовне пуцњаве у школи “Владислав Рибникар” одали су и бројни функционери, укључујући и предсједника Србије, поједине министре и народне посланике.

Пратите нас и путем Вибера

Тагови: