Село Врмџа удаљено је 15 километара од Сокобање и налази се у подножју планине Ртањ. Ово село, како неки тврде, представља феномен - једино је село у Србији у које се у посљедње вријеме доселио значајан број људи, и то већином младих људи са дјецом.
О овоме је причала једна Каролина, која на Тиктоку има налог "каролинадјукиц" и која је остала одушевљена овим малим мјестом занимљиве историје и нестварне љепоте.
Село Врмџа је име добило по изворима воде, прича Каролина у снимку који је објавила.
- И данас мјештани кажу: "Наврнути воду" отприлике скренути воду у жељеном правцу. "Одврнути воду" - вратити је у првобитни ток. Значи - мјесто са доста воде, односно извора - каже она.
У средини села, наводи, налази се упечатљива стрма стијена на којој се налазе остаци врмашког града, преноси Курир.
- Мјештани га зову и Латински град. И ако никада нису вршена детаљна истраживања, град највјероватније потиче из времена Јустинијана. Врмашки град се касније спомиње као српски средњевјековни град, а за вријеме деспотовине, господар Новог Брда, на Косову, држао је и Бован и Врмџу. С обзиром да се у Новом Брду вадило најскупоцјеније сребро тог периода, аргентум де глама, које је у себи садржало и 30 одсто злата. Познато је да је товаре слао и у Врмџу, што је основа за многобројне приче, легенде и митове о изгубљеном благу које се и дан данас препричавају - прича она.
Занимљиво је да је град 1413. године разорио Муса Кесеџија послије дуге опсаде.
- Поред старог града пролази макадамски пут који води до језера, познатог као Врмашко (Врмџанско) језеро. Пролази се поред прелијепе воденице, која је претворена у етно ресторан. Надаље пролазите поред јаког извора хладне и питке воде и стижете до језера. Највјероватније је крашког поријекла, настало послије неких земљотреса, а скоро је кружног облика, пречника око 50 метара. У језеру има риба и осталих живих бића која прате овакве биоценозе - каже она.
Простор је, вели, лијепо уређен, има доста клупа, столова, дрвених надстрешница. Амбијент је сав у зеленилу, има мјеста и за камповање, тако да увијек има туриста.
- Ако кренете мало у шуму, могуће је видјети срне, фазане, зечеве, а у зимском периоду могућ је и сусрет са вуком, шакалима, дивљом свињом па и јазавцем - прича она и додаје да је за мало смјелије и спремније могућ и успон на Ртањ.