У посљедњих неколико година Еквадор је постао поприште тихе, али систематске експанзије криминалних мрежа које потичу са Балкана, посебно из Албаније.
За разлику од традиционалне слике нарко-картела, ова експанзија се не огледа у неселективном насиљу или територијалној контроли, већ у успостављању транснационалног пословног модела заснованог на легалној трговини — прије свега бананама — и корпоративном инжењерингу.
Извјештај C4ADS, подијељен с порталом Инфобае, који обухвата податке до средине 2023. године, омогућава праћење како је шест албанских компанија које увозе банане из Еквадора повезано са запљенама дроге још од 2014. године, и како те исте фирме, упркос тим открићима, настављају с радом или се поново активирају уз козметичке измјене у управи, преноси Телеграф.
На примјер, компанија Masabi Fruit наставила је с радом и након заплијене из априла 2021. године. Иако су двије особе — Ерјон Пети и Клајди Џибрау — ухапшене и уклоњене из фирме, пословање је настављено под новим управником, Шјукуријем Џибраујем. Сличан образац се појавио код компаније Zico Sha, познате и као Bana King LLC, повезане са запљеном из новембра 2022. Њихов акционар Трифон Муратај уклоњен је из званичних регистара, али се вратио неколико мјесеци касније, док је компанија наставила с увозом банана из Еквадора и одржавала друге трговинске линије, укључујући смрзнуто месо из Бразила.
Рад ових компанија није прекинут због скандала — напротив. Извјештај C4ADS закључује да је већина фирми укључених у заплијене дроге остала активна бар неко вријеме. Осим једне фирме, све албанске компаније које су од 2022. године редовно трговале бананама између Еквадора и Албаније биле су повезане с пошиљкама зараженим кокаином. Примјећен је чак и образац „рециклаже“ фирми, гдје су осумњичени управници и акционари привремено уклањани, само да би се касније вратили након што пажња јавности опадне.
Посебно упадљив случај је онај Трифона Муратаја. Овај предузетник, повезан с компанијамаBana King LLC у САД-у и Zico Sha у Албанији, био је предмет потјернице у својој земљи након заплијене кокаина у контејнеру из луке Пуерто Боливар у Еквадору. Ипак, како наводи C4ADS, Муратај се поново појавио у пословним регистрима у августу 2023. године и наводно је дјеловао и из Њу Џерсија, гдје посједује некретнине и друге фирме, укључујући Vision 22 LLC. Његове активности указују на мрежу која комбинује привидну легалност, међународни боравак и глобалну логистичку трговину — све у истом оквиру.
Према Опсерваторији за нелегалне економије организације GI-TOC, ови случајеви нису изоловани. У извјештају објављеном у априлу 2025. године, описана је еволуција криминалних мрежа са Западног Балкана — с посебним нагласком на албанске — као један од најсофистициранијих феномена модерног нарко-трафикинга. Од почетка 2000-их година, ови кланови су престали да буду маргинални посредници и постали велетрговци кокаином, успостављајући директне везе са произвођачима у Колумбији, Перуу и Боливији, и користећи земље попут Бразила и Еквадора као извозне тачке ка Европи.
У Еквадору, албанске мреже не дјелују по логици традиционалног картела. Према Фатјони Мејдини, ауторки извјештаја и директорки GI-TOC Опсерваторије за нелегалне економије у Југоисточној Европи, њихов модел се заснива на емисарима, посредницима и предузетницима.
Неки долазе бјежећи од судских процеса у Европи и успијевају да се интегришу у Јужну Америку као логистички оператери, успостављајући контакте са локалним бандама. Други, попут изасланика, бирају се директно од стране криминалних вођа да се трајно населе у земљама Анда, граде везе с добављачима кокаина и осигуравају проток робе ка европским лукама попут Антверпена, Ђоја Тауроа, Ротердама или Солуна.
Један од најбоље документованих случајева јесте онај Дритана Ређепија. Овај Албанац је побјегао из затвора у Албанији, Холандији и Белгији прије него што се 2012. настанио у Еквадору. Ухваћен је због трговине кокаином 2014, али му је затвор омогућио да изгради везе са еквадорским групама попут „Лос Чонерос“.
Из своје ћелије у затвору у Латацунги, Ређепи је управљао међународним операцијама све док није добио кућни притвор 2021, из ког је потом побјегао. Инфобае је пратио случај Ређепија и открио како је избјегао еквадорске власти и фалсификовао потписе да не би био проглашен за бјегунца. Та открића су довела до тога да бивши посланик и предсједнички кандидат Фернандо Вијависењо, који је касније убијен, у априлу 2023. затражи информације од затворских власти и изнесе у јавност незаконитости које је Албанац починио. То је резултирало званичним проглашењем Ређепија за бјегунца и расписивањем потернице Интерпола. У 2023. години поново је ухапшен у Турској.
Још један кључни актер у консолидацији албанских криминалних мрежа у Еквадору јесте Дритан Ђика. Према GI-TOC извештају, он је водио структуру која је мјесечно уносила до четири тоне кокаина из Колумбије преко Еквадора, за дистрибуцију у Европи. Ђика је дјеловао под окриљем најмање дванаест легалних фирми из сектора некретнина и воћа, које је основао заједно с Еквадорцем Рубеном Чересом, који је убијен 2023. године. Чересова повезаност са зетом бившег предсједника Ђиљерма Ласа претворила је овај случај у политичку бомбу која је искоришћена у неуспјешном покушају опозива предсједника. Ђика је ухапшен 2025. године у Уједињеним Арапским Емиратима и могао би бити изручен.
За разлику од других транснационалних организација, албанске групе не функционишу по строго хијерархијској структури. Према извјештају Мејдини, оне послују као хоризонталне, флексибилне и високо специјализоване мреже. У стању су да координирају сложене операције са посредницима који нису нужно дио оригиналног језгра. Ова децентрализација им омогућава брзу адаптацију локалним условима и ширење без остављања видљивих трагова о структури командовања.
