Сви гледају у телефоне, било је прво што је недавно констатовао човјек који је изашао из затвора послије 30 година.
У превозу, на улици, док сједе у кафићу или ресторану са пријатељима.
Некада су се читале књиге и новине, а данас, у овом дигиталном вијеку и истом таквом друштву, потпуно су их замијенили мобилни уређаји. Ипак, нађе се и неки изузетак од правила.
Вријеме је такво да више не можемо да замислимо живот без те мале паметне справе зване мобилни телефон.
Не одвајамо се од њега ни у купатилу, ни у ресторану, а не дај Боже да га заборавимо кад изађемо из куће, јер ће настати општа фрка и паника. И у градском превозу је иста ситуација – некад су људи, како би скратили вријеме до посла, уживали у доброј књизи или листали новине.
Данас би за такав призор припадници З генерације, или зумери, вјероватно закључили да му је мјесто у уџбеницима историје. Нешто што је некад било сасвим нормално, сада је изненађење равно сусрету са ванземаљцима, пише Српскаинфо.
Без обзира на све благодети из сфере високе технологије, које нам, морамо признати, олакшавају живот, постоје неке ствари које никад неће изаћи из моде. Међу њима су и књиге. Кад нема домета на плажи, и када пожелимо да стварно уживамо у одмору, уз све чари љета и без интернета, многи ће прво посегнути за неком питком, лаганом причом која их може транспортовати у друге свијетове. Ако је много занимљива, понијећемо је и у – море.
И управо то је главна тема видеа који ових дана кружи друштвеним мрежама и изазива различите реакције. Занимљив призор у Ораховцу у Црној Гори.
Књига је толико добра, да госпођа не може да се одвоји од ње – наводи агенција Рина.рс уз снимак једне даме која је у мору, али се не купа. Не слика се, не обраћа пажњу на остале и не гледа у телефон, већ у – књигу.
Ако је судити по коментарима, у питању је студенткиња права која највјероватније спрема испит. Било је интересантних реакција:
“Па, стварно, поред овакве природе и чистог мора стоји и чита књигу. Ово је крај свијета”, “Колегиница учи за испит. Ако, ако, крећу рокови ускоро”, “Реткост је видјети неког с књигом у рукама, а не с телефоном”, “Свака част да има још оних који читају”.
