Неколико земаља широм Европе мијења правац или прави потпуни заокрет по питању употребе нуклеарне енергије, док владе траже већу енергетску сигурност.
Белгија је доспјела у центар пажње раније овог мјесеца када је њен парламент гласао за укидање закона из 2003. године, који је предвиђао постепено гашење нуклеарне енергије.
Усвајањем ове одлуке 15. маја омогућено је поновно покретање нуклеарне индустрије у земљи у будућности, укључујући изградњу нових електрана.
Првобитни план Белгије био је да до 2025. године постепено искључи својих седам нуклеарних реактора, али је он одложен за десет година 2022. године због енергетске неизвјесности изазване руском операцијом у Украјини, пише Еуроњуз, а преноси Бизнисинфо.ба.
Тренутна конзервативна коалициона влада, на челу са премијером Бартом де Вевером, дошла је на власт у фебруару и одлучила да је овакав заокрет неопходан како би се земља суочила са енергетским изазовима.
"Знамо да је то извор енергије са ниском емисијом угљеника, што значи да можемо испунити европске климатске циљеве, али то је и обилан извор енергије", рекао је белгијски министар енергетике Матје Бихе, те додао: "Имамо три циља која дијелимо са европским партнерима. То су сигурност снабдијевања, контролисана цијена и енергија са ниском емисијом угљеника. Нуклеарна енергија испуњава сва три критеријума”.
Белгија није усамљена – друге чланице ЕУ попут Њемачке, Данске и Италије такође преиспитују свој однос према нуклеарној енергији.
"Мислим да је то очигледно посљедица тренутне ситуације, са огромном геополитичком неизвјесношћу и још увијек израженом зависношћу од гаса”, рекао је Адел Ел Гамл, професор геополитике енергије на Слободном универзитету у Бриселу (УЛБ).
"Дакле, сасвим природно, све што можемо да урадимо како бисмо се ослободили зависности од гаса – треба да урадимо. Нуклеарна енергија је један од тих начина", рекао је Ел Гамл, који је и генерални секретар Европске алијансе за истраживања у области енергије (ЕЕРА), за Еуроњуз у интервјуу.
ЕУ тренутно има око 100 нуклеарних реактора у 12 земаља (Белгија, Бугарска, Шпанија, Финска, Француска, Мађарска, Холандија, Чешка, Румунија, Словачка, Словенија и Шведска). Према најновијим подацима Евростата, скоро четвртина електричне енергије произведене у ЕУ долази из нуклеарне енергије.
Нуклеарне електране емитују мало загађивача у ваздух, што их чини опцијом за државе које желе да задовоље климатске циљеве чистом енергијом. Ипак, њихова изградња и демонтажа производе велике количине гасова са ефектом стаклене баште.
Противници нуклеарне енергије деценијама указују на проблеме обраде дуготрајног радиоактивног отпада као аргумент против изградње нових електрана. Климатски активисти такође тврде да ослањање на нуклеарну енергију може успорити развој обновљивих извора енергије.
Земље ЕУ преиспитују свој став
Њемачка је 2011. године одлучила да постепено укине нуклеарну енергију, чиме је додатно учврстила своју позицију водећег противника нуклеарне енергије у ЕУ. Тај циљ је остварен у априлу 2023. године затварањем посљедње три нуклеарне електране.
Током изборне кампање почетком ове године, тадашњи кандидат, а садашњи канцелар Фридрих Мерц, обећао је да ће размотрити поновно покретање нуклеарног сектора.
Иако је Мерц у јануару рекао да поновно отварање њемачких нуклеарних електрана “вјероватно неће бити изводљиво”, то предизборно обећање означава значајан идеолошки заокрет у њемачкој политици.
Само прошле недјеље, како је пренио Финеншл тајмс, Мерцова влада је најавила да више неће блокирати напоре да се нуклеарна енергија изједначи са обновљивим изворима у законодавству ЕУ.
Италија такође разматра повратак нуклеарној енергији. Крајем 1980-их, Рим је одлучио да прекине са коришћењем нуклеарне енергије.
Али влада премијерке Ђорђе Мелони поставила је 2030. као циљ за повратак на нуклеарну енергију, према ријечима министра за енергетску безбједност. Владајућа коалиција сматра да ће овај извор енергије помоћи да се осигура енергетска безбједност и остваре циљеви декарбонизације.
Из сличних разлога, Пољска, која се ослања на угаљ, покренула је велики нуклеарни програм. Варшава је 2022. године одлучила да изгради своју прву нуклеарну електрану, а први реактор требало би да буде оперативан до 2033. године.
Раније овог мјесеца, Данска, до сада позната по обновљивим изворима енергије, објавила је да разматра укидање забране нуклеарне енергије стару 40 година, те да ће анализирати потенцијалне предности нове генерације нуклеарних технологија.
А прошле седмице Шведска је усвојила закон о финансирању нове генерације нуклеарних реактора.
У међувремену, у Шпанији се повећава притисак на владу да преиспита планирано укидање нуклеарне енергије након великог нестанка струје који је погодио земљу крајем априла.
(б92)
