Володимир Зеленски изабран је за предсједника Украјине 2019. године, дјелимично на темељу обећања да ће искоријенити раширену корупцију.
Али сада критичари тврде да његова влада покушава поткопати нека од најважнијих украјинских антикорупцијских тијела док она истражују званичнике из његовог круга.
Закон даје контролу над истрагама државном тужиоцу којег је именовао Зеленски
У понедјељак, док је Украјина била под још једним великим таласом руских напада, украјинске безбједносне службе спровеле су десетине претреса у Националном антикорупцијском кабинету Украјине (НАБУ) и Посебном антикорупцијском тужилаштву (САПО), тврдећи да су се у та тијела инфилтрирале руске обавјештајне службе.
У уторак је украјински парламент, у којем већину држи странка Зеленског, усвојио закон којим се главном државном тужиоцу, којег је именовао управо Зеленски, даје контролу над истрагама те двије агенције.
Касно у уторак на страницама парламента објављено је да је предсједник потписао закон.
"Антикорупцијска инфраструктура наставиће радити, само без руског утицаја", рекао је Зеленски.
"То се мора очистити. Ово је оно што Украјини заиста треба", написао је Зеленски у објави на Телеграму у ноћи с уторка на сриједу.
"Предмети који годинама стоје неријешени морају се истражити. званичници који су побјегли из Украјине из неког разлога годинама мирно живе у иностранству - у врло уређеним земљама и без икаквих правних посљедица - и то није нормално", додао је.
Није навео никакве конкретне примјере наводног руског уплитања.
У уторак навече хиљаде људи окупиле су се испред предсједничког кабинета у Кијеву како би протестовале против тих потеза. Радило се о највећим противвладиним протестима посљедњих година.
Активисти и аналитичари тврде да су ти догађаји дио ширег обрачуна с независним медијима, надзорним институцијама и другим критичарима власти Зеленског. Упозоравају да такви потези пријете урушавању демократских реформи које су се годинама мукотрпно уводиле, пише "Њујорк Тајмс".
Приведен запосленик канцеларије против којег нема доказа
Током претреса двије агенција украјинске су власти привеле једног запосленика који је сарађивао с антикорупцијском канцеларијом, тврдећи да је дјеловао против интереса државе. Канцеларија је у саопштењу навео да већ годинама сарађује с украјинским безбједносним службама у вези с тим запослеником, али да никад нису добили никакав доказ против њега.
Након оснивања НАБУ и САПО постали су симболи борбе против корупције и приближавања Украјине Европској унији. Основани су и како би гарантовали транспарентно управљање страним донацијама те су их снажно подржавали међународни партнери, укључујући Међународни монетарни фонд. У посљедње вријеме те су агенције истраживале и особе блиске предсједнику.
Канцеларија је водила истрагу о могућим злоупотребама власти унутар администрације Зеленског, укључујући замјеника премијера Олексија Чернишова, који је 23. јуна оптужен за корупцију.
Обје агенције основане су прије више од десет година како би се успоставила независна контрола над влашћу, поред традиционалних тијела за спровођење закона, која су сматрана корумпираним. Оснивању су помогли амерички ФБИ и Европска унија, а подржавале су их и америчке администрације.
Међутим, током првог мандата Доналда Трампа, његове присталице критиковале су те агенције јер су, по њиховом мишљењу, покушавале утицати на предсједничке изборе 2016. у корист Хилари Клинтон. Канцеларија је тада истраживала незаконите исплате које је у Украјини примио Трампов шеф кампање Пол Манафорт, што је довело до Манафортове оставке.
Зеленски након протеста најављује промјену смјера
Суочен с растућим притиском код куће, Зеленски је јуче најавио да ће предложити нови закон којим би се исправиле посљедице контроверзног потеза његове администрације према независним антикорупцијским институцијама и вратила њихова самосталност.
У јучерашњем видео обраћању Зеленски је рекао да ће парламенту упутити нови приједлог закона којим би се агенцијама вратила независност. Подсјетио је да су основане након уличних протеста 2014. године, када је на власт дошла прозападна влада.
Најава Зеленског представља изненадни заокрет у низу догађаја који су му донијели можда и најжешће критике од почетка сукоба с Русијом. Критичари тврде да је покушао ставити антикорупцијска тијела под своју контролу како би учврстио власт у врло осјетљивом тренутку, док руске снаге настављају напредовати на фронту.
Умјесто да ојача његов положај, закон је изазвао прве уличне протесте против његове администрације откако је почела руска акција, чиме је прекршено неписано ратно правило избјегавања јавне опозиције.
Али након састанка су шефови двије институција објавили заједничку изјаву у којој наводе да више не могу ефикасно истраживати случајеве корупције на високим нивоима власти, чиме су јасно дали до знања да не сматрају проблем ријешеним.
