Амерички и руски предсједник Доналд Трамп и Владимир Путин састаће се на Аљасци 15. августа не би ли коначно постигли договор о окончању рата у Украјини.
А како би тај договор могао да изгледа? Аналитичари су издвојили пет потенцијалних сценарија, од којих ниједан није повољан за Кијев.
Тај споразум ће, сва је прилика, подразумијевати извјесну размјену територија. Сам Трамп је рекао да ће између Русије и Украјине доћи до "размјене територија на добробит обје стране", што је украјински предсједник Володимир Зеленски категорички одбио уз поруку да "Украјинци неће дати своју земљу окупаторима".
Путин је наводно рекао Америци да ће зауставити сукобе у замјену за источну Украјину.
Он је у Москви представио план Трамповом изасланику Стиву Виткофу. Споразум ће наводно захтијевати да Украјина уступи источни регион Донбас, који је већински под контролом Русије, а заузврат ће само зауставити борбе.
Путин је, како се наводи, рекао Виткофу да ће пристати на потпуни прекид ватре уколико Украјина повуче своје снаге из остатка источног региона, чиме би Русија контролисала Доњецк и Луганск, као и полуострво Крим.
Предстојећи самит на Аљасци отворио је питање како би рат могао да се оконча. Постоји више могућих сценарија. Неки су више, а неки мање вјероватни.
1. Путин пристаје на безусловни прекид ватре
Овај сценарио је мало вјероватан.
Према “Билду”, руска страна је предложила само "секторски прекид ватре", као што је узајамно одрицање од напада на енергетска постројења или велике градове иза линија фронта. Међутим, Путин ни под којим околностима не жели да заустави велике руске офанзиве дуж фронта, иако су САД заузврат предложиле укидање санкција Русији и склапање нових економских споразума, наводи лист, додајући да је Трамп чак предложио "размјену територија", која би омогућила Русији да задржи дијелове Донбаса у замјену за одустајање од даље територије.
"ЦНН" пише да је мало вероватно да би Путин пристао на прекид ватре у ком линије фронта остају какве јесу. Кремљ тренутно претвара постепене успјехе на линији фронта у стратешке предности и не види разлог да заустави свој напредак сад кад је на врхунцу.
Чак ни пријетња секундарним санкцијама против Кине и Индије неће да промијене ту тренутну војну рачуницу.
Најмање до октобра ће Путин жељети да се бори - јер побјеђује, наводи се.
2. Прагматизам и више преговора
Самит би могао да доведе до више разговора касније, који би учврстили руске добитке док дође зима, замрзавајући линије фронта и војно и буквално негдје око октобра.
До тада, руске снаге могу да заузму Покровск, Констјантинивку и Купјанск и обезбиједе солидну позицију да презиме и прегрупишу се.
Русија би тада могла поново да се бори 2026, или да користи дипломатију да запечати те добитке.
Путин би такође могао поново да упре на питање избора у Украјини (одложених због сукоба), како би оспорио легитимитет Зеленског и можда га чак замијенио проруским кандидатом.
3. Украјина издржава наредне двије године
У овом сценарију, америчка и европска војна помоћ Украјини утичу да се минимизирају уступци на линији фронта у наредним мјесецима, а Путин тражи преговоре, јер његова војска још једном није успјела да оствари резултате.
Покровск може да падне, друга источна украјинска упоришта би могла да буду угрожена, али би Украјина могла да дочека успоравање руског напредовања, а Кремљ би могао чак да осјети посљедице санкција.
Европске силе су већ формулисале напредне планове за снаге које би биле распоређене у Украјини као дио безбједносних гаранција.
Десетине хиљада европских НАТО трупа могле би да буду размјештене око Кијева и других великих градова, пружајући логистичку и обавјештајну помоћ Украјини.
Према ЦНН-у, то је најбоље чему Украјина може да се нада.
4. Катастрофа за Украјину и НАТО
Путин би могао да уочи пукотине у јединству Запада након самита са Трампом, који побољшава америчко-руске односе, али оставља Украјину да се сналази сама.
Европа би могла да се потруди да пружи подршку Кијеву, али не би успјела да преокрене равнотежу без америчке подршке.
Мали руски добици на истоку Украјине могли би да се претворе у полагано повлачење украјинских снага на равном, отвореном терену између Донбаса и централних градова Дњепра, Запорожја и Кијева. Украјинска одбрана би могла да се покаже слабом, а криза са бројем војника у Кијеву могла би да се претвори у политичку катастрофу кад Зеленски затражи ширу мобилизацију како би подржао одбрану земље.
Безбједност Кијева би тада била угрожена, а Путинове снаге у замаху. Европске силе могле би да процијене да би било боље борити се против Русије у Украјини него касније унутар територије Европске уније.
Али, европски лидери на крају немају политички мандат да се прикључе рату за земљу унутар Украјине. Путин наставља напредовање. НАТО не успијева да пружи јединствен одговор. Ово је европска ноћна мора и већ означава крај суверене Украјине.
5. Катастрофа за Путина
Русија би могла да настави да се мучи, трошећи хиљаде живота својих војника недјељно за релативно мале добитке, док санкције еродирају њен савез са Кином и приходе из Индије.
Финансијске резерве московског сувереног фонда могле би да се смање, као и приходи. Незадовољство међу елитом у Москви могло би да порасте због начина на који је Кремљ одбацио дипломатске могућности у рату, у корист неодрживог посредничког сукоба са НАТО.
Трамп губи моћ, а а амерички фокус након избора на средини мандата враћа се традиционалним нормама спољне политике супротстављања Русији и Кини.
У овом сценарију, Кремљ би могао да дође до тренутка кад његов отпор према непријатностима реалности и економска тешкоћа сопственог народа постану токсични.
Путин дјелује снажно на површини, али могао би да буде разоткривен као критично слаб, наводи ЦНН, додајући да је проблем са овим сценаријем то што он остаје најбоља нада западних стратега, који не могу да прихвате ни пун улазак НАТО у рат како би помогли Украјини да побиједи, нити способност Кијева да војно потисне Москву, преноси "Блиц".
