У средишту спора нашао се један од најстаријих православних манастира на свијету и његово историјско окружење – Манастир Свете Катарине.
Грчка је покренула дипломатску офанзиву како би заштитила статус и духовни мир манастира који се налази у подножју планине Синај, на мјесту гдје је, према предању, Бог дао Мојсију Десет заповијести.
Египатски план, назван "Велика трансформација Синаја", обухвата масовни инфраструктурни развој, изградњу луксузних хотела, туристичких села и жичара, као и модерних путева који воде директно ка манастиру. Циљ пројекта јесте да се регион претвори у свјетски атрактиван центар ходочасничког, вјерског и планинског туризма. Међутим, противници пројекта упозоравају да би нова инфраструктура могла озбиљно нарушити духовни карактер мјеста које вјековима чува монашку тишину и аутентичност пустињске побожности.
Због забринутости за очување историјског и духовног значаја манастира, Атина је већ у више наврата интервенисала код египатских власти. Министарство спољних послова Грчке, у сарадњи са Васељенском патријаршијом и Синајском архиепископијом, изразило је противљење изградњи туристичког парка који би, како тврде, "претворио свето мјесто у забавни центар".
Грчкој страни посебно је спорно и то што манастир Свете Катарине, иако постоји више од 15 вијекова и ужива висок духовни ауторитет, формално нема званично власништво над земљом на којој се налази и коју користи. Тај правни вакуум, како упозоравају грчки званичници и црквени великодостојници, омогућава египатским властима да без консултација са братством манастира започињу пројекте инфраструктуре, туризма и модернизације – укључујући изградњу нових саобраћајница, хотела и контролних пунктова. Иако је манастир под заштитом УНЕСЦО као дио свјетске културне баштине, недостатак имовинско-правних докумената отвара простор за једностране потезе Каира, преноси Телеграф.
У јавност је процурило и писмо које је грчки амбасадор у Каиру предао египатском Министарству туризма, у којем се захтијева да се планирани радови у околини манастира обуставе док се не обави међународна консултација са УНЕСЦО, под чијом је заштитом манастир од 2002. године.
Паралелно с дипломатским активностима, високи свештеници Грчке православне цркве, међу њима и јерарх Синајске архиепископије, упутили су апел свјетској јавности да се "не дозволи претварање Синаја у Дизниленд".
Египат тврди да неће дирати манастир
Египатске власти тврде да је манастир Свете Катарине "потпуно заштићен" и да се радови не изводе на самом локалитету, већ у широј околини, са циљем да се побољша доступност и подстакне локални развој. У саопштењу египатског Министарства туризма наводи се да ће пројекат "поштовати вјерски карактер региона" и да ће нова инфраструктура "помоћи вјерницима и туристима да лакше стигну до манастира".
Међутим, грчки експерти за културну баштину упозоравају да масовни туризам и комерцијализација пејзажа око манастира могу трајно нарушити његову атмосферу и значај. Историчар и архитекта Јанис Кизис изјавио је за лист Kathimerini да "ниједан план не би смио да се реализује без увида међународних стручњака и без консултација с православном црквом".
Шта је у опасности?
Манастир Свете Катарине основан је у 6. вијеку, и од тада непрекидно функционише. То је једино мјесто у Египту гдје православни хришћани уживају аутономију загарантовану још декретом пророка Мухамеда. У манастиру се чува једна од највреднијих збирки рукописа и икона на свијету, укључујући и легендарни "Codex Sinaiticus ", најстарији преживјели рукопис Библије.
Сам манастир тренутно није предмет радова, али се планови односе на читаву околину – укључујући долину Свете ватре, планинске стазе које воде до мјеста виђења Бога, и зоне гдје су се раније налазиле испоснице и ћелије пустињака.
Грчка покушава да успори египатске радове, позивајући се на духовну и културну вриједност манастира, док Египат тврди да ће све бити урађено у складу са међународним стандардима. У фокусу је питање – да ли светилиште које вијековима стоји нетакнуто, смије да постане дио ширег туристичког "бренда" Синаја?