Ова метода преваре функционише тако што починиоци постављају посебну физичку препреку у отвор за исплату новца на банкомату. Када корисник покуша да подигне готовину, новац не излази, остаје „заробљен“ у уређају. Већина људи помисли да је банкомат у квару и напусти мjесто, а тада долази преварант и узима новац.
Због тога се апелује на кориснике да увек пажљиво прегледају отвор за исплату готовине, као и да у случају било каквих необичности одмах контактирају банку или кориснички сервис.
Полиција у покрајини Мекленбург-Западно Поморје издала је посебно упозорење након што је један клијент пријавио сумњиви банкомат на острву Руген. Убрзо се испоставило да је у питању управо случај кеш трепинга.
Иако банке уводе све више техничких рјешења – попут механичких заштита и надзорних камера – преваранти и даље успевају да заобиђу безбhедносне мјере. Зато се грађанима савјетује појачан опрез приликом подизања новца.
У другом случају, који је додатно узбудио јавност, један пензионерски пар у Њемачкој остао је без скоро 70.000 евра. Криминалци су преко више трансакција пребацили новац на рачуне на Малти, користећи рупе у безбједносним процедурама.
Европска банкарска агенција (ЕБА) је критиковала праксу по којој клијенти у случајевима интернет превара сносе чак до 79% губитака. ЕБА захтијева строжу регулативу и већу одговорност банака како би се заштитили потрошачи у дигиталном банкарству, пише Курир.
