"Ова политика је креирана за Гану и њену будућност“, рекао је Махама.

"Програм ‘24 плус' биће покретач економског раста и сигурни смо да ће донијети просперитет нашој земљи", додао је.

Према том плану, различите индустрије функционисаће у три осмочасовне смјене дневно, уз заједнички рад јавног и приватног сектора како би привреда радила без престанка. Иницијатива је у првом реду усмјерена на кључне постојеће секторе у земљи, попут пољопривреде, производње и основних услуга, али би дугорочно могла бити проширена и на друге области.

Колико год да дјелује обећавајуће, питање је колико је Махамин омиљени пројекат заиста изводљив.

Земља која никад не спава?

Главни град Гане, Акра, не може се поредити са Њујорком, Дубаијем или Токијом када је ријеч о услугама доступним 24 сата дневно. У Африци је мало градова у којима услуге функционишу непрекидно, иако Акра, као и неки градови у Нигерији, Демократској Републици Конго, Јужној Африци и Кенији, имају живахне неформалне ноћне економије.

Међутим, Махамин план није само стварање градова у којима радње, ресторани и барови могу да раде даноноћно: његова визија је да подигне укупни економски учинак Гане утростручавањем радног времена у кључним индустријама и секторима – са просечних осам сати дневно на 24 сата.

Овакав приступ Гане, као државна политика, јединствен је на афричком континенту. До краја ове деценије, могло би да се створи 1,7 милиона нових радних мјеста.

Проблеми спровођења амбициозне визије

Економиста Данијел Аним Амартеј сматра да програм дјелује иновативно и прогресивно на папиру, али да би у пракси могло доћи до проблема:

"Потребно је око 4 милијарде долара да би се спровела ова политика економије 24 сата“, рекао је Амартеј за "Дојче Веле".

А Гана већ дугује три милијарде долара Међународном монетарном фонду (ММФ), након што је посљедњих година више пута каснила с отплатом постојећих дугова.

"Тренутно имамо огроман број високошколованих људи који су незапослени. Због тога би програм који би омогућио запослење и отварање нових радних мјеста такође допринио расту БДП-а".

Али у пракси, финансирање ће бити проблем: "Ко је заправо тај приватни сектор од којег се очекује да финансира овај програм? Домаћи приватни сектор нема финансијску снагу да покрене тако иновативан програм".

Амартеј сматра да би терет требало да падне на државу, која би прва требало да издвоји средства и тиме "одреди темпо“ прије него што се приватни сектор широм Гане заиста прикључи револуцији економије која ради 24 сата дневно.

Прво обезбиједити инфраструктуру – струју

Дописник "Дојче Веле" из Акре, Исак Каледзи, слаже се да би спровођење агенде "24 плус“ могло наићи на проблеме — не само због отворених питања о финансирању, већ и због недостатка одређене инфраструктуре.

"Земља се тренутно суочава с проблемима у снабдијевању електричном енергијом. Боримо се да светла буду упаљена. Морамо прво да се постарамо да постоји адекватна инфраструктура“, каже Каледзи.

Ипак, он вјерује да је младима посебно потребан овако јасан подстицај од стране државе како би пронашли нове начине да обезбиједе своју финансијску будућност:

"Политика 24 сата дневно не узима никоме посао, већ ствара простор да се још неко укључи“, каже Каледзи.

Сарадња јавног и приватног сектора

Махамин план се издваја по томе што није искључиво приступ "одозго надоле“. Иако га промовише и води државна власт, план "24 сата плус“ ослањаће се на сарадњу са синдикатима, приватним сектором и међународним партнерима за развој.

Управо то би, према мишљењу Амартеја, могла бити његова Ахилова пета. Он сматра да равнотежа између различитих актера у пракси неће бити онаква каквом је власт тренутно представља.

"Држава ће бити посредник који треба да помогне приватном сектору да спроведе ову агенду. Такво ослањање на приватни сектор може бити проблематично", каже Амартеј.

То би могло довести до тога да приватне компаније – нарочито оне велике – добију превише утицаја у оквиру овог плана.

"Економија која функционише 24 сата дневно јесте један од начина да унаприједимо економију... и да наставимо да градимо на достигнућима претходне администрације. Не треба посматрати економију 24 сата као једину прекретницу“, каже Амартеј.

Он сматра да би требало наставити и проширити иницијативу претходне владе под називом "Један округ – једна фабрика“ (1Д1Ф), која је била усмјерена на отварање радних мјеста, али је тренутно обустављена.

Потребна промјена свијести: Сви хоће канцеларијске послове

Гана је 1957. стекла независност од Велике Британије. То је демократска земља, десета најјача економија у Африци са око 35 милиона становника, становништво је већински хришћанско спада међу најмлађе у свијету. 

Незапосленост од око три одсто, сиромаштво и несигурност у снабдијевању храном већ дуго представљају кључна политичка питања.

Према Амартејевом мишљењу, оно што је до сада спречавало промјене јесте начин размишљања у земљи. Да би се спровела иновативна идеја попут преласка на економију која ради 24 сата дневно, грађани Гане морали би да промјене начин на који посматрају своју владу.

"Много људи ради за државу, али мало њих има повјерења у њу", каже он.

Амартеј верује да Махама жели да поврати повјерење грађана тако што ће формирати транспарентне и одговорне државне институције које ће управљати фондовима намијењеним спровођењу економије 24 сата дневно. Он такође истиче да би радници у Гани морали да промијене и начин на који размишљају о самом раду како би се овакав модел могао развити.

"Обучени смо да тражимо канцеларијске, административне послове. Нисмо фокусирани на стручно, занатско и техничко оспособљавање, и ту постоји велики јаз. Још увијек слиједимо колонијално насљеђе – образовања администратора. Број оних који похађају стручну обуку је веома мали. А то мора да се промијени", закључио је.

Пратите нас и путем Вибера