"Ријетка бактерија која једе месо усмртила је најмање четири особе на Флориди ове године", саопштиле су здравствене власти те америчке савезне државе.
Забиљежено је најмање 11 случајева заразе бактеријом Вибрио вулнифицус у посљедњих неколико мјесеци у средишњој Флориди, регији популарној међу туристима и обалним заједницама.
"У водама на различитим подручјима живе многе бактерије", рекао је Даниел Еган, специјалист инфектологије из болнице Орландо Хелт. "Вибрио вулнифицус је бактерија која воли слану воду." Власти засад нису објавиле додатне информације о смртним случајевима.
Зараза овом бактеријом је ријетка те Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) годишње заприме између 150 и 200 пријава. Ипак, посљедице могу бити изузетно тешке. Вибрио вулнифицус може изазвати некрозивни фасцитис, озбиљну инфекцију због које ткиво око отворене ране брзо одумире. Многи пацијенти завршавају на интензивној њези, а понекад је нужна и ампутација.
Смртност износи око 20 посто, а ако бактерија уђе у крвоток, може достићи и 50 посто. У многим случајевима смрт наступи унутар два дана од појаве првих симптома. Бактерија се развија у топлој, сланој приобалној те у бочатој води, гдје се слатка и слана вода мијешају.
Број заражених знатно порастао посљедњих година
Љекари упозоравају да би се с глобалним порастом температура могла проширити и на подручја на којима раније није постојала. Најактивнија је између свибња и листопада, кад су температуре мора највише.
Симптоми укључују повраћање, прољев, повишену температуру, зимицу, убрзан рад срца и дезоријентацију. Док се здрави људи често опораве, знатно су угроженији они с кроничним болестима или ослабљеним имунитетом, укључујући обољеле од рака.
Број заражених знатно је порастао посљедњих година. Тијеком 2024. ЦДЦ је забиљежио 82 инфекције и 19 смртних случајева, што је готово двоструко више него претходне године. Пораст се повезује с неуобичајено великим бројем касносезонских урагана на Флориди и југоистоку САДа.
Поплаве након урагана повећале број заражених
Број случајева удвостручио се након урагана Милтона и Хелене, кад су поплавне воде потиснуле топлу слану воду према насељеним копненим подручјима, па је више људи било изложено зарази. Знанственици упозоравају да ће климатске промјене додатно повећати број случајева. Топлији океани потичу јаче олује и дуљу сезону урагана, стварајући идеалне услове за развој Вибрио вулнифицуса.
Америчко министарство пољопривреде процјењује да ће годишњи трошак лијечења инфекција бактеријама које се развијају у сланој води, попут Вибрио вулнифицуса, до 2090. нарасти на 6,1 милијарду долара, у поређењу с 2,6 милијарди 1995. године.
.webp)
