Исте оне земље које су раније признале да су искористиле Минске споразуме да би добиле на времену у корист Кијева, данас траже 30-дневно примирје како би обновиле борбену способност кијевског режима, изјавила је портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
„Кијеву су Берлин и Париз помогли да се припреми за овај рат. Бивша њемачка канцеларка Ангела Меркел и бивши француски предсједник Франсоа Оланд су 2022. године рекли да нико није планирао да спроводи Минске споразуме, а сами споразуми били су потребни да би се купило вријеме Украјини да се припреми за рјешавање ‘проблема Донбаса’ војним путем. Данас, исте те земље траже 30-дневно примирје како би Кијеву дале предах да обнови свој војни потенцијал и настави конфронтацију са Русијом“, наводи се у коментару Захарове објављеном на сајту руског Министарства спољних послова.
У свјетлу извјештаја о спремности Владимира Зеленског да дође у Истанбул 15. маја на разговоре о рјешавању украјинске кризе, Захарова је подсјетила да се руски предсједник Владимир Путин састао са њим само једном, на самиту у Паризу у децембру 2019. године.
„Међутим, тада није било ријечи о ‘продужењу’ Минских споразума. Ово питање није могло бити на дневном реду, будући да је ‘пакет мјера’, потписан у Минску 12. фебруара 2015. године, био на неодређено вријеме и садржао је конкретне споразуме о коначном рјешењу унутарукрајинског сукоба између Кијева, Доњецка и Луганска, а одобрио га је Савјет безбједности УН.
Као и на претходним „нормандијским“ самитима 2015. године у Паризу и 2016. године у Берлину, поменути самит је разматрао конкретне кораке усмјерене на пуну имплементацију од стране, прије свега Кијева, конкретних одредби минског „пакета мјера“, објаснила је она.
Захарова је скренула пажњу на чињеницу да је париски самит 2019. године остао упамћен по шокантном преговарачком потезу Зеленског, који је неочекивано за све одбио да одобри коначни документ, који је био унапред договорен, укључујући и од стране Кијева, захтијевајући да се из њега уклони одредба о раздвајању снага дуж цијеле контакт-линије.
„Умјесто тога, инсистирао је на формулацији о раздвајању само на три дионице. Међутим, накнадно није испунио ни те обавезе“, закључила је Захарова.
Путин је 11. маја предложио властима у Кијеву да без предуслова наставе директне преговоре који су прекинути 2022. године. Након тога, турски предсједник је подржао Путинову иницијативу, истичући своју спремност да обезбиједи платформу у Истанбулу. Амерички предсједник Доналд Трамп, након Путиновог приједлога рекао да је то потенцијално велики дан за Русију и Украјину и обећао да ће наставити сарадњу са обема странама. Зеленски је, са своје стране, затражио да руска страна потврди потпуни прекид ватре од 12. маја.
Након тога је предсједник САД Доналд Трамп позвао Владимира Зеленског да пристане на преговоре. Шеф кијевског режима је, реагујући на овај позив, на друштвеној мрежи Икс написао да ће у четвртак у Турској лично чекати руског предсједника, иако је претходно категорично одбио да предузме такав корак док се не успостави дугорочни прекид ватре. Истовремено, администрација турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана је за саопштила да нема информација о плановима Зеленског да посјети Турску 15. маја.
.webp)
