У Бразилу готово да нема аутомобила који не вози на алкохол. Тачније, ради се о етанолу или биоетанолу.
Овај алкохолов супстрат се добија од шећерне трске, а ако кажемо да је Бразил један од највећих произвођача шећерне трске, ствари постају јасније.
Додајмо свему готово непрегледне обрадиве површине, изузетно напредну технологију и повољну климу и добићемо идеалне услове за стварање повољног горива, пише Индекс.
Наравно, све ово није стигло преко ноћи. Бразил је деценијама улагао у развој технологија, а цијела прича се закотрљала седамдесетих година прошлог вијека.
Преломна тачка догодила се 2006. године кад је Бразил управо захваљујући етанолу постао енергетски независтан. Има Бразил и сопствене резерве фосилних горива, али етанол је онај који чини разлику.
Данас су "flex fuel" аутомобили уобичајени у Бразилу, али они поред основног бензина не користе плин, већ управо етанол, преноси РТЦГ.
Још 2008. године ови аутомобили су на тржишту имали удио од чак 90 одсто, док је продаја етанола управо те 2008. године престигла продају бензина.
Постоји и трећа опција, а то је мјешавина бензина и етанола са максималним удјелом бензина од 75 одсто.
Етанол има нижу вриједност од безоловног бензина па је за исти ефекат потребно око 34 одсто веће количине етил-алкохола.
Због већег октанског броја етанола (111) могуће је повећање степена компресије, а тиме и искоришћења мотора.
