U Brazilu gotovo da nema automobila koji ne vozi na alkohol. Tačnije, radi se o etanolu ili bioetanolu.
Ovaj alkoholov supstrat se dobija od šećerne trske, a ako kažemo da je Brazil jedan od najvećih proizvođača šećerne trske, stvari postaju jasnije.
Dodajmo svemu gotovo nepregledne obradive površine, izuzetno naprednu tehnologiju i povoljnu klimu i dobićemo idealne uslove za stvaranje povoljnog goriva, piše Indeks.
Naravno, sve ovo nije stiglo preko noći. Brazil je decenijama ulagao u razvoj tehnologija, a cijela priča se zakotrljala sedamdesetih godina prošlog vijeka.
Prelomna tačka dogodila se 2006. godine kad je Brazil upravo zahvaljujući etanolu postao energetski nezavistan. Ima Brazil i sopstvene rezerve fosilnih goriva, ali etanol je onaj koji čini razliku.
Danas su "flex fuel" automobili uobičajeni u Brazilu, ali oni pored osnovnog benzina ne koriste plin, već upravo etanol, prenosi RTCG.
Još 2008. godine ovi automobili su na tržištu imali udio od čak 90 odsto, dok je prodaja etanola upravo te 2008. godine prestigla prodaju benzina.
Postoji i treća opcija, a to je mješavina benzina i etanola sa maksimalnim udjelom benzina od 75 odsto.
Еtanol ima nižu vrijednost od bezolovnog benzina pa je za isti efekat potrebno oko 34 odsto veće količine etil-alkohola.
Zbog većeg oktanskog broja etanola (111) moguće je povećanje stepena kompresije, a time i iskorišćenja motora.
